Kejnzijanske teorije rasta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kejnzijanske teorije rasta". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
BANJA LUKA
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
EKONOMIJA KAPITALA I FINANSIRANJE RAZVOJA
TEMA: KEJNZIJANSKE TEORIJE RASTA
UVOD
U periodu 1929-1933. kapitalizam je pogodila Velika depresija. Depresiju je pratio dubok pad proizvodnje, deflacija, masovna nezaposlenost i serija bankrotstva banaka i preduzeća. Kriza je zahvatila čitav svet, a posebno najrazvijenije zemlje, dok je oporavak bio spor i dugotrajan. U domenu teorije i ekonomske politike, ekonomska nauka u liku neoklasične teorije bila je uzdrmana i u nju je poljuljano poverenje akademske javnosti i političara. U tim okolnostima, 1936. godine pojavila se Kejnzova knjiga The General Theory Employment, Interest and Money. Tokom narednih desetak godina Kejnzijanizam postaje vladajuća ekonomska doktrina u teoriji i politici. Revolucionarnost kejnzijanske teorije u odnosu na neoklasiku proističe iz sledećih postavki: Odbacivanje Sayovog zakona tržišta i pretpostavke o punoj zaposlenosti svih faktora proizvodnje. Budući da se ekonomske odluke donose u uslovima neizvesne budućnosti, ne postoji automatska tržišna ravnoteža i moguće je ciklično kretanje tržišne privrede. Iz toga proističe da nema automatskog "čišćenja" - uravnoteženja tržišta, a cene, pre svega nadnice, su neelastične nadole. Na tržištu rada postoji nedobrovoljna nezaposlenost kao posledica rigidnih nadnica i nedovoljne agregatne tražnje. Velika depresija posledica je pada agregatne tražnje, visokih kamatnih stopa i otkazivanja efikasnog dejstva monetarne politike. Odlučujući uticaj dobija aktivistička makroekonomska politika i prvenstveno fiskalna, politika. Brzina opticaja novca je nestabilna, stoga je kvantitativna teorija novca zamenjena konceptom preferencije likvidnosti. Za razliku od Marshalla, kod Keynesa se prilagođavanje odvija putem količina, a naglasak dobija isključivo kratki rok. U Kejnzijanskim modelima bitnu ulogu imaju tri funkcije definisane na bazi psiholoških fenomena:Funkcija potrošnje, kao funkcija apsolutnog dohotka u čijoj osnovi je granična sklonost potrošnji (MPC); Funkcija investicija kao funkcija dohotka i kamate u čijoj osnovi je granična produktivnost kapitala (MPK); Funkcija likvidnosti koja opisuje ponašanje novca, zasnovana na preferenciji likvidnosti.
Osnovni makroekonomski problem Kejsovog vremena je borba protiv nezaposlenosti, a zakon koji je Američko kongres doneo 1946 god. Čine Predsednika i vladu odgovornim, za aktivnu ekonomsku politiku i nisku stopu nezaposlenosti. Da bi se održavao visok nivo zaposlenosti podstiče se agregatna tražnja putem mjera monetarne i fiskalne politike pri čemu važnu ulogu imaju sledeći instrumenti : niska kamatna stopa- politika „jeftinog novca“rast budžetskih rashoda, ugrađeni stabilizatori .
Rast agregatne tražnje podstaknut mjerama monetarne i fiskalne politike uticaće na rast zaposlenosti i proizvodnje i na taj način stabilizovati privredu.
Kejnzijanske teorije rasta
Pažnju makroekonomski teoretičara poslijednih decenija zaokupljala su pitanja koja su se nametnula Velikom svijetskom krizom koja je trajala od 1929 do 1933 godine. Prvi i osnovni problem je bio nedovoljna zaposlenost proizvodnih faktora i načini prevazilaženja mjerama intervencije u privredi. Američki makroekonomski teoretičar Dž.M. Kejns je smatrao da je uzrok nezaposlenosti proizvodnih faktora odnosno jakih fluktacija u privredi nedovoljna potrošnja i da tržište nije u stanju da pokrene posustalu privredu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET