Kapaciteti sistema kao pokazatelj u tehno-ekonomskim analizama sistema i procesa | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kapaciteti sistema kao pokazatelj u tehno-ekonomskim analizama sistema i procesa". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


KAPACITETI SISTEMA KAO POKAZATELJ U
TEHNO-EKONOMSKIM ANALIZAMA SISTEMA I PROCESA
Pod kapacitetom proizvodnog ili tehnološkog sistema ili njegovih podsistema podrazumeva se zbir svih komponentnih kapaciteta sredstava za rad (mašina, uređaja, zgrada,...) i može se matematički izraziti u obliku sledeće relacije:
.
Na analogan način izračunava se kapacitet i grupe sredstava za rad, postrojenja, opreme, radionice, pogona i sl. Polazi se od definisanja kapaciteta svakog radnog mesta odnosno mašine, elementa tehnološkog sistema. Raznolikost opreme, mašina i uređaja, odnosno sredstava za rad kao i različitost njihovih učinaka znatno otežava sumarno izražavanje kapaciteta, pa je zbog toga neophodno uvoditi ekvivalnentne jedinice mere.
Definisanje kapaciteta sredstava za rad uslovljeno je:
količinom proizvoda,
kvalitetom proizvoda,
vrstom predmeta rada,
potrebnom radnom snagom itd.
Pri definisanim ovim uslovima kapacitet je stalna veličina koja se menja ukoliko se promeni neki od ovih uslova.
Teorijski (idealni) kapacitet je tehnička mogućnost maksimalnog učinka bez obzira na troškove. U praksi se nikada ne ostvaruje.
Radni (stvarni, proizvodni) kapacitet predstavlja moguće iskorišćenje instalisanog kapaciteta:
,
gde su:
- nužni prekidi.
Instalisani (ugrađeni) kapacitet određuje se na bazi nabavljenih sredstava, bez obzira na gubitke, dotrajalost itd.
.
Za definisanje optimalnog (ekonomskog) kapaciteta treba poštovati dva kriterijuma: ekonomski i tehnički. Sa stanovišta tehničkih parametara, misli se na najpovoljniji stepen iskorišćenja, dok sa stanovišta ekonomskih kriterijuma misli se na stepen iskorišćenja za koji se ostvarujue najveća razlika prihoda i troškova sistema. Iskorišćenje kapaciteta iznad optimalnog štetno deluje na eksploataciju opreme (troškovi održavanja se povećavaju, vremena zastoja se produžavaju i slično). Ako je iskorišćenje kapaciteta ispod optimalnog, troškovi po jedinici učinka biće veći zbog uticaja fiksnih troškova.
Pored navedenih postoje i:
maksimalni,
minimalni,
kvalitativni,
normalni kapacitet itd.
Svrha programiranja kapaciteta je definisanje optimalnog iskorišćenja kapaciteta (minimalni troškovi, maksimalni proizvodni rezultati).
Raspoloživi kapacitet dobija se kada se od ugrađenog kapaciteta oduzmu neradni dani, smene, izostanci radnika, organiazcioni nedostaci itd., odnosno:
( neradni dani, smene, izostanci radnika, organiazcioni nedostaci itd.)
Potreban kapacitetje kapacitet koji sistem treba da ostvari da bi se realizovao planski zadatak.
Efektivni (stvarni, iskorišćeni) kapacitet predstavlja stvarno korišćenje sredstava za rad u nekom vremenskom periodu (ostvarena proizvodnja).
U mašinogradnji racionalno korišćenje kapaciteta iznosi ugrađenog kapaciteta.
Usko grlo proizvodnje javlja se u slučaju kada kapaciteti pojedinih sredstava za rad u okviru tehnološke linije nisu usklađeni. Grlo proizvodnje određuje propusnu moć svih ostalih sredstava za rad u okviru tehnološke linije, tako da njihovi kapaciteti ostaju delimično neiskorišćšeni. Otklanjanje uskog grla proizvodnje vrši se uvođenjem novih smena, kooperacijom, rekonstrukcijom i dr. Pojava „slobodnih kapaciteta“ predstavlja pojavu neiskorišćenja kapaciteta drugih sredstava za rad zbog pojave „uskog grla“ proizvodnje.
,
gde su:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET