Kako promene cena utiču na izbor potrošača | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kako promene cena utiču na izbor potrošača". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univezitet u Beogradu
Ekonomski fakultet Beograd
SEMINARSKI RAD
Predmet: MIKROEKONOMIJA
Tema: KAKO PROMENE CENA UTIČU NA IZBOR POTROŠAČA
Beograd, oktobar 2011.god
SADRŽAJ
SADRŽAJ..........................................................................................................2
1.UVOD.............................................................................................................3
1.1. Analiza korisnosti...........................................................................3,4
2.BUDŽETSKO OGRANIČENJE: Šta potrošač može da priušti..................5,6
3.PREFERENCIJE: Šta potrošač želi.............................................................6,7
3.1. Krive indiferencije..........................................................................7,8
4.OPTIMIZACIJA: Šta potrošač bira.............................................................8,9
4.1. Kako promene dohotka utiču na izbor potrošača.........................9,10
4.2. Kako promene cena utiču na izbor potrošača..................................10
4.3. Efekat dohotka i efekat supstitucije pri promeni cene....................11
5.ZAKLJUČAK...............................................................................................12
6.LITERATURA..............................................................................................13Živimo u vremenu u kome se ceni vrednost. Ako niste u stanju da prodate proizvod vrhunskog kvaliteta, po najnižoj ceni u svetu, ispašćete iz igre...
Najbolji način da zadržite svoje kupce je da stalno nalazite načine kako da im ponudite više po najnižoj ceni.
Jack Welch
1.UVOD
Već je napomenuto da su ljudske potrebe, odnosno želje neograničene. One predstavljaju pokretački motiv potrošnje i one, u osnoviobjašnjavaju ponašanje potrošača. Potrošnja predstavlja proces zadovoljenja ljudskih potreba, odnosno želja. Potrošnja generiše korisnost – subjektivnu kategoriju kojom potrošači ocenjuju stepen zadovoljenja svojih potreba. Budući da je korisnost subjektivna kategorija, isključivo su potrošači u prilici da procene koliku korisnost uživaju, odnosno prisvajaju svojim ponašanjem u potrošnji. A potrošnji oni i pristupaju zbog toga što ona generiše korisnost koju uživaju i što time predstavljazadovoljenje njihovih potreba. Osnovna pretpostavka racionalnog ponasanja potrošača jeste da oni žele da maksimiziraju ukupnu korisnost koju uživaju i da time maksimizuju stepen zadovoljenja sopstvenjih potreba.
Pred kojim se izborima nalazi potrošač? Koje sve odluke potrošač treba da donese? Koji su to podsticaji kojima je potrošač izložen prilikom donošenja odluka? Prvi odgovori na ova pitanja mogu da se daju ukoliko se pretpostavi da postoji samo jedan proizvod i samo jedan potrošač, pa se potrošačev izbor svodi na pitanje: kolika će biti moja potrošnja tog proizvoda? U daljoj razradi seminarskog rada pokušaćemo da odgonetnemo na neka pitanja o kojima je bilo reči.
1.1. Analiza korisnosti
Pretpostavimo da je proizvod sendvič sa pršutom, sirom i maslinama, a da je jedinica mere potrošnje tog proizvoda – zalogaj. Pretpostavimo, takodje, da potošač ne plaća sendviče, odnosno da ne snosi nikakve izdatke pri potrošnji. Jedini izbor sa kojim se u ovakvim uslovima suočava potrošač je broj zalogaja sendviča koji će da pojede. Pri tome, zalogaji sendviča se broje konsekutivno, nezavisno od toga koji je po redu sendvič u pitanju. Dakle, postavlja se pitanje koliko će zalogaja sendviča da pojede Mladen – naš hipotetički potoršač.
Izvesno je da broj konzumiranih zalogaja zavisi od nivoa korisnosti koja ta potrošnja generiše, pa je stoga bitno da se razmotri funkcionalni odnos izmedju potrošnje i korisnosti. Ta funkcionalna, odnosno uzročno-posledična veza je takva da promena nivoa potrošnje dovodi do promene nivoa korisnosti, a ne obratno. Pri tome se izdvajaju dve veličine: jedna je ukupna korisnost do koje dolazi sa potrošnjom, a druga je granična korisnost. Prvi zalogaj sendviča stvara istovetnu ukupnu i graničnu korisnost (Slika 1), dok se pri svakom sledećem zalogaju javlja razlika izmedju ukupne i granične koristi. Primećuje se da sa povećanjem potrošnje dolazi do opadanja granične korisnosti. Razlog za to je očigledan: gladnom Mladenu prvi zalogaj znači daleko više nego peti, a peti mu znači više nego sedamnaesti itd. Sam proces potrošnje dovodi do postepenog zasićenja, odnosno opadanja prirasta korisnosti sa svakim daljim zalogajem koji Mladen konzumira. Takva regularnost se naziva zakonom opadajuće granične koristi – sa porastom nivoa potrošnje, opada granična korisnost koju potrošnja generiše. Zbog toga i kriva granične korisnosti uvek ima negativni nagib.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET