Kako bi svet izgledao bez berze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kako bi svet izgledao bez berze". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Увод 2
1. Шта је то берза? 3
2. Значај и користи од постојања берзи 5
3. Међусобна зависност државе и берзе 6
4. Значај берзе за светску економију 7
5. Свет без берзе не би имао смисла 8
Закључак 10
Литература 11
Увод
Тржиште капитала као саставни део финансијског тржишта , представља фактор глобализације националних економија посебно преко свог инструменталног дела .
Тиме се омогућава инвеститорима из готово целог света да брзо и ефикасно мењају структуру свог инвестиционог портфолиа, при чему се мисли првенствено на инвестирање у хартије од вредности.
Берза је организовано тржиште на коме се тргује хартијама од вредности - акцијама и обвезницама. Закон предвиђа да се трговање акцијама може обављати само на организованом тржишту.
Некада је често упоређивана са пијацом, местом где се сусрећу понуда и тражња и одређују цене разних добара.
Развој технологије омогућио је да се некадашње правило трговања » увек на истом месту и у исто време « данас замени новим : » стално и свуда « , али берза и даље остаје место сусрета купаца и продаваца хартија од вредности. Берза не купује, нити продаје , само обезбеђује услове за равноправност учесника трговања.
1. Шта је то берза?
У средњем веку била су позната места где су се одржавали сусрети трговине, Тулузу, Венецији, Болоњи, Ђенови, Марсељу у којима су се у тачно одређеном времену и на одређеном простору обављале трговачке трансакције. То значи да трговински послови који су се јављали као потреба, доводе до настанка берзи како би се на лакши и сигурнији и организованији начин обављала трговина.
На берзи су се састајали купци и продавци, погађали око цене и сами утврђивали услове и начин плаћања. Даљим развојем трговине, сусрети између трговаца постају све чешћи и редовнији, где није могао да дође ко хоће , већ ко испуњава одређене услове. У то време одређују се стандарди и критеријуми, како за учеснике на берзи, тако и за робу којом се тргује. Трговина се ограничава на мали број важних производа. Приступа се стандардизацији роба , што омогућава олакшано обављање трговинских трансакција и онда кад она није на тржишту и кад је трговац нема, јер је сугурно да ће моћи да набави робу познатог квалитета.
Берза преставља институционализовано разменско место на којем поједини чланови обављају робну размену или трансакције хартија од вредности, а у циљу стицања добити , и место где се на основу њихове понуде и тражње врши вредновање хартија од вредности.
Другим речима, берза представља простор на коме се тргује дугорочним финансијским инструментима.
Порекло речи берза објашњава се у 2 варијанте:
Реч берза потиче од латинске речи бурса - кеса. Првобитне берзе биле су тржиште новца, место где се мењао домаћи новац за новац других земаља.
Реч берза потиче од састанка трговаца из ратних крајева који су се у 14. веку састајали у Белгији (Брижу) , у то време веома познате породице Van der Beurse у чијој је згради обављана трговина хартијама од вредности.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET