Javni prihodi i porezi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni prihodi i porezi". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
ZA POSLOVNU EKONOMIJU
I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: FISKALNA EKONOMIJA
JAVNI PRIHODI I POREZI
Beograd,decembar, 2010.
Uvod
Pod javnim ili društvenim prihodima podrazumevamo sva ona novčana sredstva koja služe društvenoj zajednici za podmirenje( pokriće ) javnih ili društvenih rashoda. Prema tome, da bi organi društveno-političkih zajednica mogli da funkcionišu i da obavljaju svoje funkcije oni moraju da raspolažu određenim novčanim sredstvima-prihodima. Dok su se ranije ovi prihodi javljali u naturalnom obliku dotle se oni u savremenoj privredi, gde vladaju robno-novčani odnosi, javljaju isključivo u novcu.
Država, kao i ostale društveno-političke zajednice, mogu da ostvare svoje prihode na razne načine. To zavisi u velikoj meri od produkcionih odnosa prema kojima se određuje i karakter janih prihoda. Osnovni oblici javnih prihoda u savremenoj finansijskoj teoriji su porezi, takse, carine, parafiskaliteti i dr. Javni prihodi imaju javno-pravni karakter i služe za pokrivanje javnih rashoda, odnosno finansiranje javnih potreba. Važne karakteristike javnih prihoda su njihova obaveznost utvrđena na osnovu ustava i zakona, i njihov netržišni karakter.
Javni prihodi su novčana državna sredstva za finansiranje opštih i zajedničkih potreba.
Na visinu i strukturu javnih prihoda deluju raznovrsni politički, socijalni, ekonomski i drugi faktori u pojedinim zemljama. Javni prihodi se pretežno formiraju putem raspodele i preraspodele nacionalnog dohodka. Klasična teorija je poreze, takse i prihode od javne imovine posmatrala kao normalne, redovne, javne prihode, kojima treba pokrivati redovne javne rashode. Savremena finansijska teorija pored klasičnih javnih prihoda i jani dug, emisiju novca i druge oblike javnih prihoda, prihvata kao normalne, redovne javne prihode.
Savremena teorija daje prednost klasičnim oblicima javnih prihoda, posebno porezu kao osnovnom obliku javnih prihoda, a javni dug, emisiju novca i dr. Po pravilu koristi kao dopunske javne prihode, koji služe za pokrivanje javnih rashoda i ostvarenje ciljeva fiskalne i ekonomske politike u različitim fazama privrednih ciklusa. Javni dug postaje redovan izvor javnih prihoda modernih država.Uvođenju ekonomske i finansijske politike, savremena država nastoji da uskladi realan rast javnih prihoda sa rastom nacionalnog dohodka i društvenog proizvoda.Na visinu i strukturu javnih prihoda utiču javne funkcije, ekonomska moć države i konkretni ekonomski odnosi.
1. Javni prihodi
Javni prihodi se koriste za finansiranje raznovrsnih državnih aktivnosti.Javni prihodi se izražavaju u novcu i služe za pokrivanje troškova opšteg karaktera u jednogodišnjem periodu.
Državni ili javni prihodi se razlikuju od privatnih prihoda, odnosno, prihoda fizičkih lica i prihoda pravnih lica. Javni prihodi su u funkciji ostvarivanja ciljeva politike državnih i drugih upravnih organa.Oni su značajna osnovna institucija državnih finansija. Javni prihodi su deo novostvorene vrednosti, a njihova upotreba ne ugrožava postojeću imovinu.Proširivanjem državnih aktivnosti, povećavaju se potrebe za raznim oblicima javnih prihoda. Sistem javnih prihoda predstavlja skup raznovrsnih instrumenata i izvora koje koristi država za finansiranje javnih potreba.Javni prihodi se ostvaruju na osnovu oporezivanja, prihoda javnih preduzeća, upotrebe državne imovine, naknada za usluge državnih organa, javnog duga i dr.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET