Investicije u hartije od vrednosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Investicije u hartije od vrednosti". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poljoprivredna škola
Šabac
Seminarski rad iz predmeta
Upravljanje investicijama
Tema: Investicije u hartije od vrednosti
Šabac, 2010.
Sadržaj
Uvod 2
1. Teorija portfolio investiranja 3
2. Akcije 4
2.1. Specifičnosti emisije akcija 5
2.2. Klasifikacija i modeli procene akcija 6
3. Obveznice 9
3.1. Investiranje u obveznice 10
3.2. Procena vrednosti obveznica 11
4. Emitovanje akcija i obveznica kao metod finansiranja eksternog rasta preduzeća 13
5. Finansijski derivati 15
5.1. Forward ugovori 15
5.2. Swap 17
5.3. Fjučers ugovor 18
5.4. Opcija 20
6. Druge hartije od vrednosti 23
Zaključak 25
Literatura 27
Uvod
Način ulaganja ili alokacija novčanih resursa odlikuje se potrebom za donošenjem dve vrste odluka. Prva se odnosi na prihode i troškove koji tom prilikom nastaju, a druga na procenu prihoda i troškova, zato što oni nisu unapred poznati.
Sve ove aktivnosti obavljaju različiti učesnici u okviru određenih sektora datog finansijskog sistema. Finansijska teorija posmatra nekoliko vrsta učesnika koji posluju u okviru različitih sektora, kao organizacioni oblici, npr. preduzeća, finansijski posrednici i državni organi. Uopšteno govoreći, u privredi se obavlja proizvodnja, stvaraju prihodi, a potom se ostvareni dohoci raspodeljuju na različite učesnike. Postoji kružni tok kretanja sredstava. U savremenim uslovima finansije imaju ulogu da putem finansijske teorije objasne i ispitaju sve vrste bitnih elemenata u cilju donošenja i načina primene finansijskih odluka u praksi. To se odnosi na razmatranje potrebnih elemenata za finansijske odluke, a koji se koriste za odlučivanje o plasmanu novčanih sredstava za sektore privrede i usluga, odluke o štednji za sektor stanovništva, odluke o obliku finansiranja za sektore privrede i države, i odluke o optimizaciji rizika. Na osnovu prethodno navedenih elemenata vidi se da je za donošenje odluka uvek vezana neizvesnost realizacije u budućnosti. Pod tom neizvesnošću podrazumeva se pojam rizika. Najveće finansijske inovacije poslednjih decenija izvršene su u segmentu upravljanja rizikom.
Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako društvo i svako preduzeće osigurava svoje buduće efikasno poslovanje. Ivestiranje dolazi kao završni čin celokupnog procesa, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka organizacija je prinuđena da investira, jer investiranje predstavlja jedini način realizacije ciljeva razvoja.
Samim činom ulaganja ne postižu se ciljevi razvojne i investicione politike. Potrebno je kontinuirano praćenje i kontrola realizacije investicije tj. investicionog poduhvata i svih njegovih faza, podfaza i zadataka. To je veoma važno jer svaki oblik investicije prati i neizvesnost, koja nameće nužnost stalne provere planiranih i ostvarenih rezultata. Što je duži period investiranja odnosno period u kome očekujemo rezultate ulaganja, veća je i neizvesnost. Prema tome, osnovna karakteristika investicija je vremensko trajanje njihove realizacije koje predstavlja sponu između sadašnjosti i budućnosti. U tom periodu investitor će podneti određene žrtve sa ciljem sticanja određenih koristi. Dužina tog perioda determiniše veličinu rizika sa kojim će se susresti investitor. Pored rizika bitan faktor koji mora da uzme u obzir je i cena kapitala koji ulaže odnosno cena odustajanja od potrošnje u sadašnjem trenutku za potrošnju u budućnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET