Institucionalna osnova berzanskog poslovanja | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Institucionalna osnova berzanskog poslovanja". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
„BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE“
NAZIV SEMINARSKOG RADA:
„INSTITUCIONALNA OSNOVA BERZANSKOG POSLOVANJA“
Bojan Pejić dr. Žarko Ristić
UVOD
Osnovna pretpostavka, kada se radi o institucionalnoj odnosno normativnoj osnovi berzanskog poslovanja, od koje se mora poći jeste da nivo razvijenosti te osnove u velikoj meri zavisi od nivoa razvijenosti finansijskog tržišta i tržišnih odnosa uopšte i institucionalnih rešenja na kojima oni počivaju. U uslovima kada ne postoji finansijsko tržište i tržišne institucije i mehanizmi koji ga prate, teško je očekivati postojanje takve normativne odnosno institucionalne osnove kojom bi se na zadovoljavajući način rešilo pitanje institucionalizacije berzanskog poslovanja. Ovo jednostavno proizilazi iz činjenice da je berzansko poslovanje u veoma tesnoj vezi sa nivoom razvijenosti navedenih institucija.
Jedna od otežavajućih okolnosti uspostavljanja adekvatne normativne regulative za funkcionisanje finansijskog tržišta, posebno u uslovima kada se privrede nalaze u fazi preorjentacije i transformacije jeste nasleđe iz prošlosti, bilo da se neka rešenja zadržavaju sasvim nesvesno, bilo da se tih rešenja jednostavno nije moglo osloboditi.
Kada je reč o institucionalnoj osnovi berzanskog poslovanja kao jednoj od pretpostavki funkcionisanja berzi, može se govoriti o:
pravnoj osnovi i
pravnoj nadgradnji.
Pravna osnova predstavlja skup mera, propisa, akata i slično, sistemskog karaktera čija je osnovna karakteristika da prati promene i vrši njihovo normativno uobličavanje, a koje nastaju u okviru društveno ekonomskog sistema. To znači da, ako se u okviru tog sistema promeni globalna struktura odnosno odnosi, odnosno orjentacija, za sobom povlači promenu dela regulative kojom je data oblast pokrivena.
Pravna nadgradnja ne bavi se u principu osnovnim pitanjima. U uslovima promene pravne osnove, pravna nadgradnja definiše jasne stavove o brojnim pitanjima koja proizilaze iz promenjene pravne osnove.To su ona pitanja za kojim se ukazala potreba dodatnog ili posebnog pravnog uobličavanja. Tu su moguće dve pozicije:
izostanak potrebne inicijative, nedovoljno razumevanje
preteranost u ambicijama u iznalaženju adekvatnih rešenja, što se smatra
prenormiranošću.
Nedovoljna normiranost jednako kao i prenormiranost otežavaju funkcionisanje finansijskog tržišta, pri čemu kod prve pozicije nisu iskorišćene, a kod druge su prekoračene kompetencije onih koji su zaduženi za pravnu nadgradnju. Zbog toga se sve češće čuje teza o potrebi postojanja dinamičke ravnoteže između zahteva prakse sa jedne i pravne regulative sa druge strane. Da bi se ta ravnoteža postigla, neophodna je sinhronizacija i ekonomske i finansijske i pravne struke uz njihovo približno shvatanje i razumevanje funkcija finansijskog tržišta.
Kada se govori o aspektima institucionalne osnove berzanskog poslovanja, može se govoriti o:
- užem aspektu i
- širem aspektu.
UŽI ASPEKT INSTITUCIONALNE OSNOVE
Iz same definisanosti ovog aspekta proizilazi njegova orjentisanost na osnovne propise, u prvom redu zakone, koji se najneposrednije odnose na organizovanje i funkcionisanje berzi i berzanskih posrednika, i definisanje tržišnog materijala kao što su:
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET