Institucionalizam | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Institucionalizam". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
1.Institucionalizam 1
2.Šta su institucije? 2
3.Institucionalna infrastruktura 4
4.Funkcije institucija 6
4.1.Ograničavajuća funkcija institucija 7
4.2.Motivaciona funkcija institucija 8
4.3.Informaciona funkcija institucija 9
Zaključak 10
Literatura
1.Institucionalizam
Utemeljivač institucionalizma je Torsten Veblen. On smatra da je glavni zadatak ekonomsta istražiti kako institucije uti ču na ponašanje i delovanje pojedinaca u privrednom procesu . On takođe opaža konflikte unutar savremenih privrednih subjekata. Prema Veblenu, ova tendencija se manifestuje u monopolima, održavanju cena putem ograničavanja proizvodnje i proširenju kontrole raspodele preko veliko-prodajnih i maloprodajnih zastupništva.
Institucije se ističu kao postojan način mišljenja i ponašanja, pri cemu institucije ne ostaju zauvek u nepromenjenom obliku. Ovaj pravac je blizak sa neoklasičnom ekonomijom.
Savremeni institucionalizam definiše institucije kao skup pravila i normi na osnovu kojih se odvija funkcionisanje tržišne privrede. Ovo je jedan od značajnijih pravaca savremene ekonomske teorije. Nastaje kao rezultat potrebe za novim pristupom izučavanja ekonomskih procesa uz priznavanje važne uloge društvenih normi na osnovu kojih se ti procesi odvijaju. Institucionalizam s druge strane naglašava široko razumevanje odnosa između institucija i ponašanja pojedinaca . Postoje “stari ” i “ novi ” institucionalizam.
“Stari” institucionalizam se razvija krajem 19. i početkom 20. veka. Prema ovom pravcu, institucije su način mišljenja. Veblen je smatrao da su to navike mišljenja zajedničke za većinu ljudi. Instucije su shvatane kao pravila koja nastaju kao rezultat ljudskog mišljenja, odnosno kompleks običaja i rutina. Stari institucionalizam daje značaj neformalnim institucijama, kao što su navike, običaji, moralne tradicije.
“ Novi ” institucionalizam se razvija sedamdesetih godina 20. veka. Pristalice novog i nstitucionalizma smatraju da su institucije pravila igre, kojih privredni subjekti treba da se pridržavaju. To su društvene pravilnosti ponašanja i delovanja, odnosno ograničenja koja je stvorio čovek kako bi uredio obavljanje interakcija između ljudi. Novi institucionalizam stavlja akcenat na formalne institucije kao što su zakon, ustav,statut, pravilnik…
Uloga institucija se prepoznaje u ranim radovima u vezi sa ekonomskim razvojem (Hiršman, 1970). Međ utim, trebalo je da formulacija Norta (1990), koja govori o ulozi koštanja transakcija i nepotpunosti informacija bude potpuno integrisana u analitički okvir
glavnog toka ekonomije.
2.Šta su institucije?
Savremeno društvo i pojedinci se prilikom zadovoljavanja svojih potreba nužno moraju oslanjati na postojeće institucionalne okvire i ograničenja. Drugim rečima, moraju se ponašati racionalno, u skladu sa pravilima i normama. Kada bi se odstupalo od institu cionalnoh okvira, u privredi i društvu bi vladala nei zvesnost, što bi jako pogoršalo odnose između privrednih subjekata . Zato je neophodno shvatiti povezanost obavljanja ekonomskih aktivnosti i institucionalne strukture društva, uređenja svojinskih odnosa i državne organizacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET