Inflacija u društvu, njen istorijat uzroci i posledice | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacija u društvu, njen istorijat uzroci i posledice". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MAKROEKONOMIJA
TEMA: Inflacija u društvu, njen istorijat uzroci i posledice
Uvod
Pojam inflacije je relativno skorijeg datuma. Reč inflacija prvi put je upotrebljena u SAD i označava nagli skojk cena i novčanog opticaja tokom građanskog rata 1861-1865. Godine kada je zbog je zbog finansiranja rata bila prinuđena da izda papirni novac.Iako ne postoji jasna definicija najveći broj istaknutih ekonomskih stručnjaka ukazuje da inflacija predstavlja stanje u ekonomiji jedne zemlje u kojem je došlo do opšteg porasta cena. Odavde zaključujemo da inflacija nije trenutni porast ili skok cena u jednoj grani ili području, već se radi o opštoj pojavi rasta cena na širem području i ekonomiji jedne zemlje. Inflacija predstavlja tendenciju ili proces koji traje i po nekoliko godina, pa čak i decenija. U toku perioda inflacije ne rastu sve cene podjednako. Ono što karakteriše pojavu inflacije jeste rast svih cena u proseku. Inflacija se može podeliti na:
Po uzroku
Troškovnu
Strukturnu
Uvezenu
Po visini stope
Umerenu
Galopirajuću
Hiperinflaciju
VRSTE INFLACIJE
Inflacija predstavlja stanje u ekonomiji jedne zemlje u kojem je došlo do opšteg porasta cena. Postoji dve podele inflacije, prema uzroku koji je doveo do njene pojave, inflacija se može podeliti na:
Troškovnu
Strukturnu
Uvezenu
Troškovna inflacija nastaje pod uticajem rasta troškova proizvodnje, porast troškova faktora proizvodnje (povećane cene sirovina, najamnine, radne snage, kapitalnih dobara) dovodi do povećanja cena proizvoda. Kod ovog oblika inflacije do rasta cena dolazi pod uticajem promena na strani agregatne ponude.
Strukturna inflacija je posledica strukturne neravnoteže u privredi i ona može da se javi u vidu prekomerne razvijenosti određenih sektora, delatnosti ili grana na uštrb drugih koji su zapostavljeni. Recimo, u Jugoslaviji je od 1946. do 1960. Godine forsiran razvoj industrije u odnosu na ostale delatnosti i to je metod razvoja karakterističan za socijalističke ekonomije poznat pod nazivom industrijalizacija.
Uvezena inflacija nastaje kao posledica rasta cena uvozne robe i uvoznih komponenata. Povezanost nacionalnih ekonomija u međunarodnoj razmeni dovodi do osetljivosti jedne ekonomije na promene cena u drugim ekonomijama. Ova vrsta inflacije je karakteristična za ekonomije sa većim stepenom otvorenosti.
U XIX i XX veku tržište je bilo glavni regulator privrednog razvoja pa je do inflacije najčešće dolazilo usred poremećenih odnosa ponude i tražnje, te je tražnja za robama nadilazila ponudu što je dovodilo do povećanja cena a slabljenja vrednosti novca. Od početka XX veka povećanjem državne birokratije javljaju se drugi uticaji koji određuju inflaciju. Posebno se izdvajaju prekomerna javna potrošnja, tj. Finansiranje javnih službi stvaranjem budžetskih deficita usled nedovoljnog priliva, prihoda od poreza, carina, doprinosa.... Te se nedostatak finansijskih sredstava obezbeđuje emisijom dodatnog novca koji nema realno pokriće.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET