Inflacija i nezaposlenost | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacija i nezaposlenost". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Одсек за криминалистику
I година студија
Основне академске студије
Предмет: Основи Економије
ИНФЛАЦИЈА И НЕЗАПОСЛЕНОСТ
Ниш, 12.12.2009. године
САДРЖАЈ
1.Увод.....................................................................................................3
2.Појам и врсте инфлације...................................................................4
3.Последице инфлације........................................................................6
4.Мере сузбијања инфлације...............................................................8
5.Појам и врсте незапослености..........................................................10
6.Природна стопа незапослености......................................................12
7.Приватни и друштвени трошкови незапослености........................13
8.Закључак.............................................................................................14
9.Литература......................................................................................... 15
УВОД
Инфлација и незапосленост су горући светски проблеми. Поготово у овим временима економске кризе. Инфлација је стара колико и тржишна привреда и она представља пораст општег нивоа цена. Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа цена. Посматрано на дужи рок, цене расту. Међутим, не значи да инфлација нужно прати пад реалног дохотка. Историја показује да цене расту у време ратова и економских криза, али се више не враћају после ратова и криза на првобитни ниво. Попут болести које разара ткиво људског организма, тако и инфлација разара привреду. Да би се инфлација санирала она се мора класификовати у три категорије: умерена, галопирајућа и хиперинфлација која је нама добро позната из 1992 односно 1993. године. Огромна и дуготрајна незапосленост у време Велике светске економске кризе 1929-33 утицала је на то да креатори економске политике у већини тржишних привреда у послератном периоду као један од приоритетних циљева поставе одржавање пуне запослености. Послератни период био је период релативно стабилног економског раста, а стопе незапослености нису биле на нивоу који би представљао проблем. Међутим, 70-тих година (нарочито после нафтних шокова) поново долази до раста незапослености и она постаје горући проблем за већину привреда. Незапосленост представља онај део радне снаге који је без посла, који је регистрован као незапослен и налази се у потрази за послом. Чињеница је да постоји део радне снаге који је без посла, а који из разних разлога није регистрован као незапослен, баца сенку на веродостојност статистичких података о броју незапослених. Стопа незапослености је број незапослених радника подељен са укупним бројем становништва способног за рад. Економисти идентификују 3 различите врсте незапослености: фрикцијска, структурна и циклична незапосленост.
ПОЈАМ И ВРСТЕ ИНФЛАЦИЈЕ
Инфлација је последица неравнотеже у привреди, а манифестује се растом цена и падом вредности новца. Стопа инфлације представља стопу промене општег нивоа цена, а израчунава се на следећи начин:
стопа инлације = ниво цена у години t – ниво цена у години (t-1) / ниво цена у години (t-1) x 100
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET