Inflacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacija". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
Seminarski rad iz predmeta Osnovi ekonomije
TEMA:
INFLACIJA
Novi Sad, januar 2009.
SADRŽAJ
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Uvod..................................................................................................................................................................................2 Pojam inflacije...........................................................................................................................................................3 Vrste inflacije.............................................................................................................................................................4 Izvori inflacije – teorija tražnje, troškovne teorije i strukturalne teorije.......................6 Uloga inflacije u ekonomiji.............................................................................................................................7 Posledice inflacije...................................................................................................................................................8 Zaključak....................................................................................................................................................................9 Literatura....................................................................................................................................................................10
2
1.
UVOD
O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno da bi se mogla „izlečiti“. Po svom ponašanju podseća na opasne viruse poput ebole, jer ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je površina velika ili mala. Druga specifičnost koja joj je zajednička sa gorepomenutim virusom je to što se nikada ne javlja dva puta u istom obliku. Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD, kao oznaka skoka cena i novčanog opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen od 1861-65, kada je vlada bila prisiljena da izdaje papirni novac, tzv. greenbacks, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije i problemi bili poznati i ranije. Čitava istorija novčanih jedinica jeste istorija njihovog progresivnog obezvređivaja sve do dana kada ih zamene druge. Razdoblje velikih inflacija počinje tek sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica. Njihovim začetnikom smatra se J. Law, koji je u periodu 1716. do 1720. izdao 2700 miliona livri u novčanicama uz metalno pokriće svega 48 miliona. Ipak su to bili povremeni ekscesi, koji su dolazili do izražaja za vreme većih istorijskih događaja i nakon dužih perioda. Tek nakon prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava i s drastičnim posledicama. Od 1960-ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom i nastale su koncepcije zamene „inflacija za nezaposlenost“. Postoji jedno zanimljivo pravilo vezano za inflaciju. Zove se “pravilo 72“. Naime,ako broj 72 podelimo sa godišnjom stopom inflacije, utvrđujemo za koliko će se udvostručiti cene. Ako inflacija iznosi 6%, cene će se udvostručiti za 12 godina.
3
2.
POJAM INFLACIJE
3.
VRSTE INFLACIJE
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim, ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije: 1. umerena inflacija; 2. galopirajuća inflacija; 3. hiperinflacija. Umerena inflacija podrazumeva lagan rast cena. To su jednocifrene godišnje stope inflacije. Kad su cene relativno stabilne, ljudi imaju poverenje u novac. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.Poslovni ljudi i običan (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti, zato što veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili prodaju. Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju vrednost. U galopirajućoj inflaciji, novac gubi na vrednosti pa ljudi kod sebe zadržavaju minimalne količine novca potrebne za transakcije. Cene se izražavaju u stabilnijim valutama, dok ugovori dobijaju deviznu klauzulu. Ovo je dvocifrena ili trocifrena inflacija, u rasponu od 20, 100 ili 200% na godinu dana. Tako su na primer Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina. Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno telo, nastaji ozbiljni ekonomski poremećaji. Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško je poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati. Kod hiperinflacije ponuda novca daleko premašuje njegovu potražnju. Novčana razmena se zamenjuje trampom (robna razmena), dolazi do dramatične preraspodele bogatstva i privreda je u rasulu. Beg od valute koja gubi vrednost, može d
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET