Globalizacija i zemlje u tranziciji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalizacija i zemlje u tranziciji". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Seminarski rad
Jelena Sekulić
UVOD
1. GLOBALIZACIJA KAO POJAVA
1
Seminarski rad
Jelena Sekulić
2. DEFINICIJA GLOBALIZACIJE
2
Seminarski rad
Jelena Sekulić
2.1. Globalizacija uopšte Izvorište globalizacije uklapa se u novu filozofiju poznatu kao "novi svetski poredak" koji je zamišljen u Sjedinjenim Američkim Državama nakon propasti komunističkih poredaka i Sovjetskog bloka, a čija je najvažnija odrednica stvaranje globalnog tržišta. Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doživela raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih režima u zemljama srednje i istočne Europe i u bivšem Sovjetskom Savezu. U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države, a ta ideja o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru kojeg bi taj savez trebao 3
Seminarski rad
Jelena Sekulić
U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge, s
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
4
Seminarski rad
Jelena Sekulić
3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA
Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija i ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz razvoj tehnologije u oblasti informatike i komunikacija, provodi se ekonomska globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala. Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu kao rastuću privrednu međuzavisnost država širom sveta, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne. Tek tada su sastavni deo procesa ekonomske globalizacije. Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu svestrane a posebno ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida, tj. prestanak takozvanog "hladnog rata". Ekonomska globalizacija je prirodan, tj. nužan proces i proizvod je delovanja tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i multinacionalnih kompanija. U tom procesu posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija. Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: međunarodni tokovi kapitala i međunarodni tokovi roba. Oba toka se kreću ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog rasta, znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda. 3.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala Na globanlom planu, finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska tržišta danas postaju unutar kompjuterske mreže i više nema potrebe za fizičkim strukturama. U poslednjoj dekadi 20-tog veka primetna je visoka mobilizacija kapitala, internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija. Taj kapital se zapanjujućom brzinom integriše, povećava. U ukupnim novijim tokovima kapitala odvijale su se dve značajne strukturne promene: 1. značajno preusmeravanje sa bankarskih kredita na posredna i neposredna ulaganja i ulaganja u državne obveznice,
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET