Glavni nosioci procesa globalizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Glavni nosioci procesa globalizacije". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

EKONOMSKI FAKULTET
UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
Seminarski rad na temu
Glavni nosioci procesa globalizacije
U Kragujevcu, 28.09.2010.g
Sadržaj
Pojam i osnovne karakteristike procesa globalizacije...........................................3
Problemi uslovljeni procesom globalizacije...........................................6
Ekonomska suština procesa globalizacije.............................................................7
Nosioci procesa globalizacije.................................................................................9
Globalne organizacije kao nosioci procesa globalizacije..................12
Internacionalizacija kapitala kao pretpostavka
globalizacije......................................................................................12
TNK kao činilac procesa globalizacije...............................................14
Zaključak..............................................................................................................16
Literatura..............................................................................................................17
Pojam i osnovne karakteristike procesa globalizacije
Dinamičan razvoj koji svetska privreda beleži poslednjih nekoliko decenija XX i na početku XXI veka uzrokovao je krupne promene u strukturi svetske privrede, u značenju trgovine i investicija, u odnosima između svetske i nacionalnih privreda, u razlikama između uspešne i neuspešne trgovinske politike. Istovremeno, za ovaj isti period karakteristična je tendencija sve veće otvorenosti nacionalnih privreda, o čemu govore podaci o povećanju učešća svetskog izvoza u svetskoj proizvodnji . Zahvaljujući ubrzanom uklanjanju barijera u oblasti trgovine robama i uslugama, kao i tehničkom progresu koji je omogućio da se smanje transportni troškovi i da se skrati vreme neophodno za transport i za razmenu informacija, poslednjih godina je značajno porastao obim međunarodne trgovine uslugama, povećao se međunarodni protok kapitala i informacija. Pod dejstvom globalne konkurencije pojavile su se nove forme organizacije i upravljanja proizvodnim i prometnim procesima.
Međutim, ovaj period će ostati zabeležen po, verovatno, naradikalnijim geostrateškim promenama koje su se ikada u istoriji čovečanstva odigrale u tako kratkom vremenskom periodu. Pečat svim ovim dinamičnim promenama prvenstveno su dali sledeći globalni procesi:
raspad istočno-evropskog socijalističkog bloka i napuštanje socijalističkog načina privređivanja;
formiranje i dominacija tri velike ekonomske celine: Severno-američke unije, Evropske unije i Istočno-azijske unije;
globalizacija svetske privrede kao posledica permanentne naučno-tehnološke revolucije i procesa internacionalizacije kapitala i koncetracije ekonomske moći;
Ekonomska realnost i procesi koji su poslednjih decenija prisutni u svetskoj privredi potvrđuju da su ekonomski odnosi i razvojni procesi u sve većoj meri podložni internacionalizaciji. Sve više se povezuju, uzajamno uslovljavaju i dovode se u sve veću međuzavisnost velike industrije, trgovačke i finansijske organizacije, nacionalne privrede, pa i šire regionalne zajednice. Integracioni procesi u svetskoj ekonomiji dostigli su takav nivo povezanosti između nacionalnih ekonomija zbog čega se sve više govori o globalnoj ekonomiji kao fenomenu koji je ovladao zakonomernostima, tendencijama, mehanizmima funkcionisanja i razvoja.
Globalizacija se najčešće prikazuje kao kvalitativno nova etapa u razvoju svetske ekonomije koja je određena faktorima kao što je dominacija transnacionalnih korporacija, finansijskog kapitala, i na toj osnovi preraspodela ekonomskih političkih funkcija između nacionalnih država, transnacionalnih korporacija i međunarodnih organizacija. Na taj način, nadnacionalno regulisanje dobija glavni i odlučujući značaj u odnosu na naiconalno. Zapravo, savremeni svetski i ekonomski poredak sačinjava niz značajnih nadnacionalnih političkih i ekonomskih institucija i međunarodnih organizacija – MMF, SB, STO, MFK, i td. Pri tom potrebno je istaći da navedene organizacije ne samo da su daleko od regulisanja transnacionalnog kapitala, već objektivno stoje na njegovoj strani i štite njegove interese, umanjujući na taj način ulogu nacionalnih vlada.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET