Geneza procesa globalizacije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Geneza procesa globalizacije". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ:
1. UVOD
Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to bi bio pojam „globalizacije“. Rogobatna reč, koja samo deceniju ranije gotovo da nije imala mesto u akademskim radovima ili medijima, postala je nezaobilazna. „Globalisation“, „mondialisation“, „globalizacion“, „Globalisierung“ - reč koja je došla gotovo niotkuda danas kruži svuda, obeležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Pre samo pola milenijuma polovina Kolumbove mape u momentu otkrića Amerike bila je prazna, obeležena kao „terra incognita“. Društva, tada razdvojena kao oaze pustinjama, danas tvore bezbrojnim nitima povezan »Svetski sistem«. Globalni poredak još juče delovao je tako daleko i tuđe kao da se zbiva u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Već danas on postaje nova sudbina, sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog života.
Ekonomska istorija je nedvosmisleno pokazala da međunarodna trgovina (i međunarodni ekonomski odnosi uopšte) doprinose ekonomskom rastu nacionalnih ekonomija. Kada se razvijaju međunarodni ekonomski tokovi raste i svetska privreda. Kada nastupi vreme ekonomskih kriza, međunarodni odnosi se ograničavaju, što dodatno „pojačave“ već postojeće probleme.
GATT je osnovan 1947. godine, posle drugog svetskog rata, kada je predviđeno da bi budući konflikti mogli delimično da budu izbegnuti kada bi zemlje bile integrisanije i uspešnije na osnovu trgovinskih veza. Prvobitni GATT je bio ograničen na olakšavanje prometa robom eliminisanjem tzv. “trgovniskih barijera” (npr. kvote i carine) i artikulaciju osnovnih načela slobodne trgovine (t.j. nedisckriminacija, fiskalna i regulativna nezavisnost država)”
GATT je u aprilu 1994. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) i od tada je pomenuti sporazum poznat kao Sporazum o primeni clana VII GATT-a iz 1994.
Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj je međunarodna ekonomska organizacija čiji su osnovni ciljevi obezbeđenje brzog tempa ekonomskog rasta i visokog nivoa zaposlenosti u zemljama članicama i stimulisanje i koordinisanje pomoći članica OECD prema zemljama u razvoju
OECD se bavi analiziranjem stanja u zemljama (ne) članicama, nudeći svoje veliko znanje i iskustvo novim tržišnim ekonomijama u zemljama u tranziciji, a posebno se angažuje u dijalogu sa dinamičnim ekonomijama u Aziji i Latinskoj Americi.
2. GLOBALIZACIJA – TEORIJSKI DIJALOG
No, horizont globalizacije je varljiv, ostavlja lažan utisak potpune prozračnosti, krajnje jednostavnosti. Međutim, globalizacija, njeno poimanje i karakter polje su strasnih teorijskih i ideoloških sporova, sukoba rivalskih koncepcija.
Dok jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene istorijske nužnosti, za druge je ona samo jedan veliki mit, stepen međusobne povezanosti zemalja ispod je nivoa koji je osvojen pre Prvog svetskog rata. Ako je globalizacija za jedne objektivan i spontan planetarni proces, za druge ona je isključivo projekat dominacije Zapada, amerikanizacije sveta. Dok za jednu struju ona označava integraciju sveta, za druge ona neizbežno izaziva fragmentaciju, sve dublji socijalni jaz između svetova i sukob civilizacija. Ako dobitnici u globalizaciji nalaze isključivo civilizacijski napredak i nove blagodeti za čovečanstvo, za gubitnike ona je samo destruktivna sila.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET