Funkcija dobiti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Funkcija dobiti". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet u Prištini
Ekonomski fakultet
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OPERACIONA ISTRAŽIVANJA
TEMA: FUNKCIJA DOBITI
SADRŽAJ:
3.Zakljucak...............................................................................................................13
4.Literatura...............................................................................................................14
1. UVOD
Kreiranje poslovne politike i analiza rezultata poslovanja preduzeca i drugih oblika radnih organizacija se uspešnije može obaviti ako se u analizi koriste i kvantitativni metodi. Izvestan broj ekonomskih veličina koje se u ovu svrhu analiziraju mogu da se prikažu kao funkcije brojnih faktora, kao argumenata. Izmedju medjusobno zavisnih veličina u ekonomiji ne postoji strogo funkcionalna veza, ali se pažljivom analizom može uočiti da većini takvih veza približno odgovara neka od matematičkih funkcija.
Obradom dovoljno velike serije podataka može se, izračunavanjem potrebnih konstanti odrediti željena funkcija koja aproksimativno najbolje oslikava zavisnost posmatranih veličina i na osnovu koje se mogu vršiti predvidjanja daljeg ponašanja jedne ekonomske veličine u funkciji jedne ili više drugih
Jedna od tih funkcija koja ima veoma znacajnoo mesto u ekonomskoj literaturi jeste i funkcija dobiti.
Funkcija dobiti je razlika funkcije ukupnog prihoda i ukupnih troškova, D=P-C.
2. Funkcija dobiti
Rezultat uspešnosti poslovanja se finansijski najbolje ispoljava kroz dobit, pa analizi funkcije dobiti poklanjamo posebnu pažnju. Dobit ostvarena u proizvodnji nekog proizvoda X, u oznaci D, definiše se kao razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova T, tj.
D = P – T. (1)
Dakle, dobit je funkcija dve promenljive. Međutim, ako su za proizvod X poznate funkcija prihoda P = pf(p) = P(p) ( P = xf -1 (x) = P(x)), funkcija troškova T = T(x) i funkcije tražnje x = f(p), onda iz formule (1) dobijamo funkciju dobiti kao funkciju jedne promenljive:
D = P(x) – T(x) = D(x) (D= pf(p) – T(f(p) ) = D(p)). (2)
Kada je P(x) – T(x) > 0 na proizvodu X se ostvaruje dobit i proizvodnja posmatranog proizvoda se smatra rentabilnom. Rešavanjem nejednačine P(x) – T(x) ≥ 0, tj. P(x) ≥ T(x) dobijamo donji i gornji prag rentabilnosti QUOTE i QUOTE , kao i interval rentabilne proizvodnje x QUOTE ( QUOTE ). Kada je D(x) Kada je D(x) linearna funkcija onda zaključujemo da nema optimalnog obima proizvodnje, jer ova funkcija nema ekstrem.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET