Fiziokratizam kao pravac izučavanja ekonomije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiziokratizam kao pravac izučavanja ekonomije". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Seminarski rad
Predmet: Osnove ekonomije
Tema: Fiziokratizam kao pravac izučavanja ekonomije
SADRŽAJ:
UVOD 2
1. IDEJE „ŠKOLA EKONOMISTA“ 3
2.TEORIJA I POLITIKA FIZIOKRATSKE ŠKOLE 4
2.1.Prirodni poredak i Laisse-faire 5
2.2.Čisti prinos - Produit net 5
3. NAJZNAČAJNIJI FIZIOKRATSKI DOPRINOSI 6
4. PREDSTAVNICI FIZIOKRATIZMA 7
4.1.Fransoa Kene 7
4.2.Dipon de Nemur 8
4.3.Viktor Riketi Mirabo 8
4.4.Mersije de la Rivijer 9
4.5.An Rober Žak Tirgo 9
5. KENEOV MODEL REPRODUKCIJE 10
5.1.Ekonomska tablica 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
UVOD
Fiziokratizam je ekonomski pravac nastao u Francuskoj u XVIII veku, koji se temelji na tvrdnji da je poljoprivreda jedini izvor bogatstva zemlje. Nastao je kao kritika feudalizma i zapostavljanja poljoprivrede. To je dovelo do teškog položaja seljaštva pa je kao reakcija u Francuskoj, gde je dugo očuvan sitni posed, na scenu stupila fiziokratska škola, poznata kao Škola ekonomista.
Fiziokratizam po Marksu je bio prvo sistematsko shvatanje kapitalističke proizvodnje. Za razliku od merkantilizma, fiziokrate izvor bogatstva nalaze u proizvodnji, ta proizvodnja je poljoprivreda, koja je po njima jedino produktivna, s obzirom da stvara čist proizvod.
Glavne ideje, koncepcije, teorije i politike fiziokratske škole su bile: k ritika merkantilizma, monopola i  laissez-faire doktrina; učenje o ekvivalentnoj razmeni; koncepcije o primatu poljoprivrede i čistom proizvodu; koncepcija o prirodnom pravu i institucionalnom pravu; doktrina o prirodnom poretku i vladavini prirodnih zakona u društvu; teorija socijalne strukture i ekonomske reprodukcije društva; Quesnayove Ekonomske tablice i kružni tok privrede; koncepcija slobodne trgovine; fiziokratska ekonomska politika i njene posledice u Francuskoj.
Najznačajniji predstavnici ove misli su Fransoa Kenej ( F.Quesnay), osnivač škole, i An Rober Žak Tirgo (A.R.J. Turgot), najzreliji i politički najvažniji fiziokrat. Od ostalih fiziokrata ističu se svojim delom Mersije de la Rivijer (Mercier de la Riviere), Dipon de Nemur (Dupont de Nemours), Opat Bodo i Viktor Riketi Mirabo (V.R.Mirabou).
1. IDEJE „ŠKOLA EKONOMISTA“
Fizioktrati su francuski pisci, okupljeni oko F. Kenea. T okom XVIII veka, formirali su jednu od najhomogenijih škola, poznatu i kao Škola ekonomista. Pojam Fiziokratija potiče od grčkih reči fizio- priroda i kratos-vladavina prirode, ili prirodni poredak. Prirodni poredak kod fiziokrata označava:
Organizaciju privrede u čijem se središtu nalazi poljoprivreda koja je jedina produktivna delatnost i
Društveni poredak koji je prirodan, imanenatan ljudskoj prirodi, najracionalnoj organizaciji društva
Politika merkantilizma osiguravala je povlašćeni položaj izvoznoj industriji i trgovini, a zapostavljala poljoprivredu. To je dovelo do teškog položaja seljaštva, pa je kao reakcija u Francuskoj gde je dugo očuvan sitni posed, na scenu stupila fiziokratska škola kao zaštitnik poljoprivrede, u užem smislu reči a na širem planu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET