Fiskalno upravljanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalno upravljanje". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: FISKALNA EKONOMIJA
FISKALNO UPRAVLJANJE
Beograd, novembar, 2008. godina.
Sadržaj
UVOD 3 1. FISKALNI MENADŽMENT 3 2. UPRAVLJANJE JAVNIM MARKETINGOM 4 3. JAVNA POTROŠNJA I PROIZVODNJA 6 4. JAVNA NABAVKA I PRODAJE DOBARA I USLUGA 9 5. FISKALNA MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA 9 6. ANTIINFLACIONI PROGRAMI 10 6.1. Antidepresiona, odnosno ekspanziona fiskalna politika 11 6.2. Antiinflaciona, odnosno kontrakciona fiskalna politika 12 7. ZAKLJUČAK 14 8. LITERATURA 16
FISKALNO UPRAVLJANJE
Rezime: U određenim razdobljima i pod određenim uslovima fiskalna se politika menjala, a svaka zemlja, zavisno o svojim specifičnostima, vodila je fiskalnu politiku u skladu s ostvarenjima osnovnih ekonomskih ciljeva. Tokom proteklih decenija problemi vezani uz fiskalnu politiku postali su naglašeniji kako je napredovala uloga jačanja države u međunarodnim razmerama. U 21. veku fiskalnoj se politici pripisuje vodeća uloga u funkciji ostvarivanja ciljeva ekonomskog rasta i razvoja. U svakoj zemlji postoje brojni ekonomski problemi vezani uz provođenje kvalitetne fiskalne politike. Određena kretanja javne potrošnje mogu nas navesti na zaključak da ekonomska, tj. fiskalna politika ne ostvaruje osnovne funkcije javnih finansija. Fiskalno upravljanje zbog svega toga igra veoma važnu ulogu u svakoj zemlji u cilju razvoja i rasta njene ekonomije.
Ključne reči: upravljanje, fiskalni menadžment, javna nabavka i potrošnja, javni marketing.
UVOD
Savremena makroekonomska politika predstavlja kombinaciju mera iz više segmenata ekonomske politike: monetarne, politike platnog bilansa, dohodaka, cena te fiskalne politike. Fiskalna politika predstavlja skup mera neke države kojima se utiče na dohotke, imovinu i akumulaciju fizičkih i pravnih osoba radi prikupljanja sredstava za finansiranje javne potrošnje, a korišćenjem fiskalnih instrumenata (poreza,javnih rashoda,javnog duga) država utiče na ukupne ekonomske troškove. Primarni zadaci koji su tokom 19. i početkom 20. vekaa stajali pred finansijskom/fiskalnom doktrinom i praksom odnosili su se pre svega na pokriće javnih rashoda, odnosno osiguranje neophodnih finansijskih sredstava državi kako se ne bi izazvali znatniji poremećaji u ekonomskim kretanjima. Međutim, 30-ih godina 20. veka temeljno se menja uspostavljeni odnos između privatnog i javnog sektora u korist javnog sektora, pri čemu dolazi do naglog porasta javnih rashoda, a prvobitni zadaci javnih finansija znatno se proširuju na ekonomske, socijalne i političke aspekte, a fiskalna politika postaje važna komponenta ekonomske politike zemlje. Nakon Drugoga svetskog rata znatno jača uloga države, naročito u ekonomskoj i socijalnoj sferi, zatim u institucionalnoj izgradnji javnog sektora. Zapravo, zadovoljavanje javnih potreba postaje jedna od osnovnih funkcija države u ukupnoj ekonomskoj politici. Fiskalna politika je bila je pretežno ekspanzivnog karaktera u visoko industrijalizovanim zemljama krajem 60-ih i u 70-im godinama 20. veka, a rezultat vođenja takve fiskalne politike doveo je do znatnog porasta proračunskih deficita, pa je u 80-im fiskalna politika imala uglavnom restriktivnu ulogu i u većini je zemalja bila usmerena na reduciranje fiskalnih deficita. Tokom 60-ih i početkom 70-ih godina, kao rezultat opšte ekonomske ekspanzije, došlo je i do ekspanzije u javnom sektoru u većini industrijski razvijenih zemalja i nije se postavljalo pitanje rasta javnog sektora. Međutim, krajem 70-ih, zatim u 80-im i 90-im godinama dolazi do promena u globalnoj svetskoj ekonomskoj situaciji, pa se postavlja pitanje smanjenja rashoda javnog sektora. Statistika pokazuje da nije došlo do odgovarajućeg smanjivanja javnih rashoda, a rezultat toga jest visok udeo javnih rashoda u BDP-u u većini zemalja u svetu, a najpre u zemljama OECD-a. Postignuti rezultati nisu bili zadovoljavajući i smatra se da su posledice velikodušne fiskalne politike iz 70-ih vidljive sve do danas.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET