Fiskalna politika - deficit i suficit budžeta | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalna politika - deficit i suficit budžeta". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Tema: Fiskalna politika – suficit i deficit budžeta
Sadržaj:
Uvod 3
1. Fiskalna politika 4
2. Funkcija fiskalne politike 5
3. Instrumenti fiskalne politike 6
4. Budžet – instrument finansiranja državnih potreba 6
5. Deficit – suficit javnog sektora i automatski fiskalni stabilizatori 6
Zaključak 10
Literatura 11
Uvod
Politika ,,državne blagajne“ ili fiskalna politika predstavlja najznačajnije područje ekonomske politike svake zemlje.
Restruktivna fiskalna politika ima za cilj ograničavanjue cikličnog rasta privrede. Ona pretpostavqa snižavanje javnih rashoda, uvećanje poreza ili kombinaciju i jednih i drugih mera. U kratkom roku, ove mere omogućavaju snižavanje inflacije tražnje čija je neminovna posledica rast cena i rast nezaposlenosti, a pad proizvodnje. U drugom roku, rastući porezi mogu biti uzrok smanjenja agregatne ponude i pokretanja mehanizma stagflacije, posebno u slučaju kada se smanjenje državnih rashoda ostvaruje proporcionalno po svim stavkama budžeta i ne uvažava prioritete državnih investicija.
1. Fiskalna politika
Fiskalna politika obuhvata svaku promenu u veličini i strukturi javnih rashoda, kao i sve promene u strukturi poreskih zahvatanja. Budući da fiskalna politika deluje na veličinu aktuelne tražnje javnog sektora često se na nju gleda kao na pokazatelj ukupne državne potrošnje. Ovakav stav, međutim, može biti esencijalno varljiv ukoliko nije pažljivo kvalifikovan, s obzirom da je veličina tražnje javnog sektora funkcija nacionalnog dohotka, nezavisno od moguće promene instrumenata fiskalne politike. Naime, sasvim je nesporno da će kriza i recesija smanjiti poreske prihode i povećati davanja nezaposlenima, što u konačnoj instance void smanjenju potrošnje javnog sektora bez ikakve promene politike koja se odnosi na fiskalne instrumente.
Fiskalna politika ima svoje dve važne uloge:
Prvo, fiskalna politika ima zadatak da sprečava ekonomsku neravnotežu. Otklanjajući deflacione ili inflacione gepove, ona može da zaštiti privredu od nepovoljnih kretanja. Nastanak recesije se može odložiti i njeno trajanje značajno skratiti. Ekonomisti kejnzijanske orijentacije smatraju da fiskalna politika može na ovom planu da da snažne efekte.
Drugo, fiskalna politika može da smanji amplitude poslovnih ciklusa. Na primer, u vreme otpočinjanja privrednog buma ona će biti orijentisana na povećanje poreza ili smanjivanje potrošnje države. To će obeshrabriti ekspanziju, ublažiti inflaciju i pogoršavanje platnog bilansa. U vreme recesije, kada je output nizak a nezaposlenost visoka, država može da smanji poreze i poveća svoju potrošnju.
Fiskalna politika može biti razvojnog karaktera i ona u kratkom roku ima za cilj prevladavanje cikličnog smanjenja privredne aktivnosti. ovaj aspect delovanja fiskalne politike računa sa uvećanjem javnih rashoda, snižavanjem javnih prihoda ili kombinacijom i jednih i drugih mera. U drugom roku, sniženje poreza može dovesti do porasta proizvodnje I uvećanja proizvodnih mogućnosti društva. Restruktivna fiskalna politika ima za cilj ograničavanjue cikličnog rasta privrede. Ona pretpostavqa snižavanje javnih rashoda, uvećanje poreza ili kombinaciju i jednih i drugih mera. U kratkom roku, ove mere omogućavaju snižavanje inflacije tražnje čija je neminovna posledica rast cena i rast nezaposlenosti, a pad proizvodnje. U drugom roku, rastući porezi mogu biti uzrok smanjenja agregatne ponude i pokretanja mehanizma stagflacije, posebno u slučaju kada se smanjenje državnih rashoda ostvaruje proporcionalno po svim stavkama budžeta i ne uvažava prioritete državnih investicija.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET