Finansiranje ekonomskih funkcija države | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansiranje ekonomskih funkcija države". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

OTVORENI UNIVERZITET 'APEIRON' TRAVNIK
FINANSIRANJE EKONOMSKIH FUNKCIJA DRŽAVE
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OSNOVI EKONOMIJE
SEMESTAR: PRVI
SMJER STUDIJA:
SADRŽAJ:
STRANICA
1. UVOD ------------------------------------------------------------------------------------3
2. POREZI --------------------------------------------------------------------------------- 4
2.1 Uloga pojedinca u ekonomskoj aktivnosti države-------------------------------- 5
2.1.1 Sistem proporcionalnog oporezivanja------------------------------------------- 6
2.1.2 Sistem progresivnog oporezivanja ---------------------------------------------- 6
2.1.3 Sistem regresivnog oporezivanja ------------------------------------------------ 7
3. EKONOMIJA JAVNOG IZBORA ------------------------------------------------ 8
4. EKONOMSKA PONUDA DRŽAVE ---------------------------------------------10
5. ZAKLJUČAK ------------------------------------------------------------------------ 13
LITERATURA -------------------------------------------------------------------------- 14
POPIS GRAFIKONA -------------------------------------------------------------------14
1. UVOD
Budžet predstavlja novčani predračun države. To je najčešće jednogodišnji dokument i njega priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku zakona. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu. To je neka vrsta prognoze koliko će novca država dobiti naplatom javnih prihoda i koliko će joj novca biti potrebno za sve planirane rashode. Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sljedeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Budžetski bilans predstavlja razliku između državnih prihoda i državnih rashoda. Ovaj bilans može biti pozitivan ili negativan. Kada su prihodi veći od rashoda, na snazi je budžetski suficit. Tada država ne troši sav prihod, već jedan dio čuva. Kada uđe u budžetski deficit, kada rashodi postanu veći od prihoda, država troši sačuvani prihod sa ciljem da pomogne privredi da prevaziđe krizu. Kada su prihodi jednaki rashodima budžet je uravnotežen.
U ekonomskoj teoriji razlikuju se tri kategorije budžeta. Stvarni ili realni budžet registruje stvarne prihode i rashode države u određenom periodu.
Strukturni budžet daje kalkulaciju kakvi bi bili državni prihodi i državni rashodi kada
bi ekonomija funkcionisala na nivou prirodne stope nezaposlenosti.
Ciklični budžet izražava efekte privrednih ciklusa na budžet. On zapravo predstavlja
razliku između stvarnog i strukturnog budžeta. U državne rashode spadaju plate radnika u državnim institucijama, zatim investicije, javni radovi, otplate dugova, stvaranje budžetskih rezervi i slično. Sredstva za finansiranje svih ovih davanja obezbjeđuju se naplatom javnih prihoda (porezi, carine i druge uvozne dadžbine, takse, naknada za korištenje dobara od opšteg interesa, javni zajmovi, itd.).
2. POREZI
Porezi se javljaju u različitim oblicima i varijacijama, pri čemu je u okviru početnih saznanja, potrebno objasniti osnovne pojmove. Prema tome razlikujemo tri osnovna elementa svake vrste poreza: poreskog obveznika, poresku osnovu, poresku stopu.
Poreska osnova je iznos na koji se prača porez, dok poreska stopa izražava procenat poreske osnove koji se plača u obliku poreza. A poreski obveznik je fizičko ili pravno lice koje je obavezno da plača porez. Svi porezi se dijele na direktne i indirektne.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET