Finansijske krize | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijske krize". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УВОД
Под појмом финансијска криза подразумева се процес општег континуираног пада тржишне цене финансијских инструмената, на одређеном тржишту. До пада цене долази због повећања понуде у односу на тражњу, односно када је општа понуда вредносних папира, у дужем временском периоду, већа од њихове тражње. Дисхармонија између понуде и тражње јавља се из претежно два разлога, а то је да инвеститори немају средства или не желе да та средства улаже у хартије од вредности. Дисхармонија надаље доводи до пада привредних активности односно смањена производње роба и улсуга и њихове понуде на тржишту. Ако, при непромењеној тражњи понуда опанде, то неминовно води до раста инфлаторних утицаја услед чега новац губи своју дотадашњу вредност. Такође, када новац губи вредност,  долази и до пада курса домаће валуте у односу на страну, односно треба издвојити више домаћег новца за куповину стране валуте.
1. Привредни циклуси
Економска законитост је да се савремена привреда креће у циклусима који временом ритмично понављају. Врх привредног таласа, кад су привредне активности најразвијеније, назива се полет, а његово дно, кад су оне најслабије, назива се депресија (рецесија). У фази полета производња робе и услуга буја, понуда на тржишту је разноврсна и обилна, а тражња велика јер потрошачи, услед пуне запослености и високих зарада, имају велику куповну моћ. Између производње и потрошње влада приближна равнозежа, те нема инфлације или је она изузетно  ниска. Пошто су приходи у привредним гранама стабилни и пристојни, а државни буџет попуњен, имаоци уштеђеног капитала настоје да га уложе у привредне или финансијске подухвате емитената вредносних папира, мотивисани могућношћу остварења високих дивиденди или камата. Отуда тражња за њима на финансијском тржишту углавном задовољава понуду. Курсеви вредносних папира већине емитената у фази полета су обично знатно изнад њихове номиналне вредности. Обрнуто се дешава у фази депресије.
Између две главне фазе привредног циклуса, налазе се прелазне фазе. Фаза побољшања стања у привреди, након депресије, назива се успон (оживљавање), а фаза погоршања, након полета, назива се криза. У фази успона производња расте настојећи да задовољи стално растућу потрошњу. На финансијском тржишту, то се испољава кроз озбиљан раст курсева вредносних папира привредних субјеката, пре свега акција. У фази кризе, дешава се обрнути процес. Криза и депресија, међутима, стварају услове за нов успон, јер се у њима из конкуренције избацују прескупи и преслаби такмичари, уводе се нова техничка и технолошка достигнућа, спроводи се штедња и рационализација.
Цео привредни циклус обично траје између пет и десет година. Након истека претходног циклуса почиње нови, на вишем или нижем нивоу привредних активности у односу на почетно стање из претходног циклуса. У последње време успон и полет, због озбиљног и организованог мешања државе и међународних организација у привреду, трају све дуже, а криза и депресија све краће. Тежи се ка трајно равнотежном стању у привреди и тржишту, између производње и потрошње, које би било у сталном благом успону. Томе знатно доприносе економске анализе и предвиђања привредних кретања, на основу праћења главних чинилаца у структури привреде. На финансијском тржишту се кретања курсева бележе свакодневно, путем тзв. Индекса. Посматрањем индекса у одређеном раздобљу, уочава се да ли је привреда у фази успона, полета, кризе или депресије.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET