Finansijske institucije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijske institucije". Rad ima 65 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE
U savremenim uslovima razvijenost jedne zemlje se meri razvijenošću njenog finansijskog tržišta.
Na finansijskom tržištu se pojavljuju finansijske institucije.
One obavljaju funkciju prikupljanja novčanih sredstava i njihovog usmeravanja u finansijske plasmane. One su u stvari posrednici u transferu sredstava izmedju preduzeća i domaćinstava. Ovo znači da će vlasnici sredstava koji u tekućem periodu imaju finansijku štednju, tu istu štednju staviti na raspolaganje finansijskim institucijama. One se uključuju u prenos tih sredstava tj. investiraju ih.
Finansijske institucije, dakle, moraju da usmeravaju ta sredstva u projekte koji će obezbediti njihovu povratnost zajedno sa odgovarajucom kamatom. Dakle, finansijske institucije prikupljaju novčana sredstva u obliku depozita, prodajom polisa osiguranja, emisijom hartija od vrednosti, udelom u kapitalu. Tako prikupljena sredstva one plasiraju u obliku kredita, kupovinom hartija od vrednosti na finansijskom tržištu, ulaganjem u nekretnine itd.
Šta ako neko ima višak štednje :
Uložiti u banku - štednja u dinarima
- štednja u devizama
Oročiti štednju
Kupiti štedne zapise NBS
Kupiti obveznice stare devizne štednje
Kupiti akcije neke firme
Konačna odluka o ulaganju se donosi kombiovanjem dve stvari
PRINOSA koji se očekuje i
RIZIKA koji je neko spreman da prihvati
Ko hoće da rizikuje manje, ide u nešto sigurnije – štednja u banci, državne HoV... => manji prinos !
Veći rizik, veći prinos – akcije,“igranje” na berzi
Osnovno pravilo investiranja: NA BERZU SE IDE DA BI SE ZARADILO
Ali na berzi se može i izgubiti !!! Na berzi se smenjuju ciklusi, sve akcije rastu i padaju u ciklusima.
Ali na berzi nema brze i visoke zarade, pošto su retki periodi kada se može zaraditi mnogo za kratko vreme. Ako se to i desi, to je rezultat: velikih kriza ili lomova, nekih korigovanja u zemljama u tranziciji...
Na berzi se zarađuje dugoročno - ne treba razmišljati na period manji od godinu dana.
Smatra se da je najvažnija finansijska institucija banka ( centralna banka i poslovne banke ), dok su ostale finansijske institucije nebankarske i predstavljaju česte posrednike prenosenja novca i štednje izmedju subjekata. Njihovo poslovanje je slično bankarskom, mada one ne primaju depozite i ne mogu da vrše emisiju novca. One samo vrše transakcije već postojećom štednjom.
U razvijenim finansijskim strukturama se izdvajaju tri osnovna tipa finansijskih institucija:
Kreditne institucije ( komercijalne banke, štedionice i finansijske kompanije )
Institucionalni investitiori ( osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi i investicioni fondovi )
Berzanske firme ( investicione banke, brokerske i dilerske firme, merdžer banke )
Svaka od ovih finansijskih institucija ima neke svoje specifičnosti i neke svoje posebne usluge koje vrši. Uprkos tome, sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je funkcija finansijskog posredovanja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET