Finansijske institucije i tržište kapitala | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Finansijske institucije i tržište kapitala". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Državni Univerzitet u Novom Pazaru
Departman za Ekonomiju – Master studije
FINANSIJSKE INSTITUCIJE I TRŽIŠTE KAPITALA
dr Nada Vignjević-Đorđević Bačičanin Admir
Novi Pazar , 2011
Sadržaj :
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.Finansijske institucije kao firme i posrednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.Kreiranje aktive i pasive finansijskih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3.Vrste finansijskih institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
4.Bankasko poslovanje i upravljanje finansijskim institucijama . . . . . . . . . . 9
5.Rizici sa kojima se suočavaju finansijske institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
6.Tržište kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
7.Oblici korišćenja kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
8.Učesnici na tržištu kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
9.Uloga države na tržištu kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
10.Berze i berzansko poslovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
10.1.Najznaćajnije svetske berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
10.2.Beogradske berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
UVOD
Finansijski sistem kao jedan od najvažnijih segmenata ekonomskog sistema , može da se definiše kao skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje ,koncentracija , transformacija i alokacija finansijskih resursa .
Pod finansijskim institucijama podrazumevamo posrednike u prenosu sredstava između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.
FINANSIJSKE KOMPANIJE
ŠTEDIONICE
BANKE
INVESTICIONE BANKE
DILERSKO-BROKERSKE KUĆE
INVESTICIONI FONDOVI
PENZIONI FONDOVI
OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE
NEDEPOZITNE
DEPOZITNE
FINANSIJSKE
INSTITUCIJE
BERZANSKE FIRME
INSTITUCIONALNI INVESTITORI
KREDITNE INSTITUCIJE
1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE KAO FIRME I POSREDNICI
Finansijske institucije kao posrednici . One posreduju između dve strane ,pri čemu jednu stranu čine zajmodavci(štediše-SSUs) ,a drugu zajmoprimci (potrošači-DSUs).Razlikujemo tri načina na kojise novac prenosi na firme:
direktni transferi – štediše mogu direktno kupiti akcije ili obveznice tako što novac konvertuju u HOV firme .
indirektni transferi (kroz firmu za bankarske investicije)-firme za investicije imaju za ulogu da spoje štediše i firme . One najpre kupuju HOV firme a onda ih prodaju štedišama .
indirektni transferi (kroz finansijskog posrednika)-finansijsko posredništvo je proces u kome se štedni ulozi pojedinaca akumuliraju u finansijske institucije I naizmenično pozajmljuju ili investiraju.
DIREKTNI TRANSFERI
FIRME ILI INVESTICIONE JEDINICE-DSUs
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET