Adam smit i bogatstvo naroda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Adam smit i bogatstvo naroda". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Интернационални универзитет у Новом Пазару
Високошколска јединица у Панчеву
-КЛАСИЧНА ЕКОНОМИЈА-
(СА ОСВРТОМ НА АДАМА СМИТА И “БОГАСТВА НАРОДА“)
(Семинарски из предмета Основи економије)
Студент Професор
Панчево 2010
SADRŽAJ
Садржај........................................................................................................................2
Предговор....................................................................................................................3
Увод у класичну економску теорију.........................................................................4
Либерализам................................................................................................................5
Адам Смит...................................................................................................................7
Богатства народа.........................................................................................................8
Невидљива рука……………………………………………………………………..9
Закључак…………………………………………………………………………….11
Литература…………………………………………………………………………..12
Предговор
УВОД У КЛАСИЧНУ ЕКОНОМСКУ ТЕОРИЈУ
Вилјем Пети, Адам Смит и Давид Рикардо су главни представници – теоретичари класичне британске политичке економије. Економски либерализам је у основи њиховог учења. Према њиховом учењу основна правила капиталистичке привреде су: либерализам, теорија компаративних трошкова и теорија радне вредности.
Британски теоретичар Адам Смит, чије је најзначајније дело ”Природа и узроци богатства народа” , сматра да је економска организација у великој мери предодређена природним правом. У основи његовог учења је постојање слободног тржишта тј. слободне конкуренције, која Смит описује као најбољи механизам за функционисање свих привредних активности, јер то води најбољој алокацији ресурса. Из тог учења проистиче да интервенција државе у привредни живот земље није потребна, јер улога државе се своди само на: обезбеђивање сигурности, праведности и одређених јавних послова.
У свом најзначајнијем делу “Принципи политичке економије и опорезивања” Давид Рикардо развија своју чувену теорију радне вредности, односно теорију ренте и теорију компаративних трошкова. Ова теорија полази од тога да рад уложен у производњу роба одређује њихову вредност. Радници, капиталисти и земљопоседници, добијају најамнину, профит и ренту као резултат свог места у процесу производње, па се стога он може сматрати и утемељивачем теорије расподеле. На тој теорији Маркс касније заснива своју теорију о експлоатацији у капиталистичкој привреди.
Теоретичари неокласичне економије базирају своје учење на маргиналистичким економистима XIX века.
Концепт маргиналне корисности и маргиналне продуктивности у анализи цена робе и услуга робе и услуга, и фактора производње на конкурентским тржиштима. Главни пропаганиста ове теорије је Леон Валрас који полази од перфектне конкуренције, као основне тачке на којој се базира учење теоретичара неокласичне економије.
Снага понуде и тражње , према Алфреду Маршалу, доводи до формирања равнотежних цена, која у основи је разумљива кад се има у виду њихов приступ алокацији ресурса, али у условима – статичности економије. Главни недостатак у његовом учењу је у томе што је његов приступ изучавања економије само на – микроекономији.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET