Adam Smit | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Adam Smit". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Univerzitet Privredna akademija Novi Sad
Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
Seminarski rad
Predmet: Markoekonomija
Tema: Adam Smit
Zlatko Holik 74/2010 dr Svetlana Ignjatijević
Novi Sad, Januar, 2011
SADRŽAJ
1.Sadržaj 2
2 . Adam Smit 3
3. Školovanje 3
4. Predavačka delatnost 4
5. Studijsko putovanje 5
6. Poslednje godine 6
7 . Osnovno ideje 7
8 . Delovanje u ekonomiji 8
9. Tržište kapitala 12
10 . Teorija države 13
11. Zaključak 12
12 . Literatura 16
ADAM SMIT
Adam Smit (Adam Smith) rodjen je 1723. u Kirkaldu u Škotskoj, a umro 1790. u Edinburgu. Bio filozof, teoretičar ekonomsk og liberalizma i prosvetitelj i smatra se osnivačem klasične ekonomije.
O životu Adama Smita ostalo je manje podataka nego o njegovomdelu. Njrgovo otac, istoga imena bio je direktor gradjevinskog preduzeća iumro je pre nego što mu se sin rodio, a majka mu je bila ćerka bogatogzemljoposednika. Imao je vrlo blizak odnos sa majkom, koja je kasnijesnažno podržavala njegovo obrazovanje.
Školovanje
Izmedju 14. i 17. godine Adam Smit je studirao na Unverzitetu u Glazgovu i pohadjao predavanja Frensisa Hačesona, koji je uticao na Smitova filozofska i ekonomska promišjanja. Glazgov se u to vreme ( 1737-1740.) odlikovao ekonomsim poletom i kasnije je Smitu služio kao objekatnejegovih ekonomskih opažanja. Dobre ocene na završnom ispitu u Glazgovu donele su Smitu stipendiju koja mu je omogućila dalje školovanje. Nastavio ga je na studijama filozofije u Oksfordu, od 1740. do 1746.Ovde se medjutim nije osećao naročito dobro, atmosferu u učionicama je opisivao kao suzdržanu u odnosu na Glazgov, nije stekao prijatelje medju kolegama, opšte raspoloženje je bilo antiškotsko, a u jednom pismu majci sežalio na ozbiljne zdravstvene probleme.
Predavačka delatnost
Studijsko putovanje
Poslednje godine
Po povratku u Veliku britaniju pojavljuje se njegovo delo ( 1776.) i doživelo ogroman uspeh. Uskoro su usledili prevodi ovog dela na evropske jezike. Smit je u ovom delu ponovo opisao uticaj ličnih intersa na društvo. Čovek je sklon trgovini i razmeni i želi da poboljša svoju situaciju. Bogatstvo omogućuje ljudski rad. Smit opisuje značaj podele rada i specijalizacije za blagostanje.
Osnovne ideje
Osnovna Smitova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protiv vrednišću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako je Smith rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“. Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različitih interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će proizvoditi, te  stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedicima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama. U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovinekako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smith je dokazivao da je slobodna trgovina izmeđuzemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i druge zemlje. Raširena je zabluda da Smit, kao pobornik tržišnog sistema, negira svaku ulogu države. Smit veruje da država može doneti veliku korist ekonomskom životu ukoliko čini prave stvari, kao što su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde, sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”. Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština radnika, sa kojom ide sve veća efikasnost proizvodnje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET