Zaštita životne sredine i održivi razvoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zaštita životne sredine i održivi razvoj". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
PREDMET: EKOLOŠKI MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU
TEMA: ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVOG RAZVOJA
SADRŽAJ:
1. UVODNA RAZMATRANJA...........................................................................3
2. ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM..............................................................5
3. RAZVOJ EKOLOŠKE SVESTI.......................................................................5
4. UPRAVLJANJE PRIRODNIM RESURSIMA................................................7
5. KONCEPT ODRŽIVOSTI RAZVOJA..........................................................10
6. POJAM ŽIVOTNE SREDINE.........................................................................11
7. ZAGADJENJE ŽIVOTNE SREDINE.............................................................13
8. UTICAJ SAOBRAĆAJA NA ŽIVOTNU SREDINU.....................................12
9. ZAKLJUČAK...................................................................................................17
LITERATURA......................................................................................................18
1.         UVODNA RAZMATRANJA
Ekološki problemi svakim danom sve više zaokupljuju pažnju ne samo strucnih i naucnih institucija, nego i ukupne javnosti. U sveobuhvatnom znacenju ekološka problematika podrazumijeva sva narušavanja prirodnog sklada pocev od komunalne higijene do zagadivanja ljudskih misli strahom, mržnjom terorizmom, primitivizmom i slicno. Znacaj saobracaja obzirom na njegov stalni razvojni trend u zaštiti životne sredine, ogleda se ne samo u mogucnosti smanjenja aero-zagadenja, nego i u ocuvanju prirodnog ambijenta na zemlji (pejzaža, kanjona i tekovina civilizacije koji predstavljaju kulturnu baštinu jednoga naroda). Železnica kao grana saobracaja, ima šansu da ponese laureat najmanjeg saobracajnog zagadivaca, ako se njenom buducem razvoju pride odgovorno sa aspekta državne saobracajne politike i sa aspekta menadžmenta železnice. Železnica kao vid saobraćaja je ekološki najprihvatljivija za aspekta očuvanja životne sredine. Životna sredina je ona u kojoj živo biće živi kao u svojoj normalnoj spoljašnjoj sredini, bez koje životno ne može opstati, kojoj je prilagođeno i individualno i preko prilagođenosti vrste kao celine kojoj pripada. Spoljašnja sredina je svaka sredina u kojoj se živo biće nađe, bez obzira na to što nije njegova (normalna) spoljašnja sredina, ili pak sredina u kojoj ne može opstati, već će propasti, u kojoj se može zadržati samo kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili pak uginulo. Drugim rečima, svaka životna sredina je istovremeno i spoljašnja sredina, ali svaka spoljašnja sredina u kojoj se živo biće može naći i slučajno, nije obavezno njegova životna sredina. Za razumevanje pojma spoljašnja sredina neophodno je voditi računa o brojnim ekološkim faktorima kao što su, na primer, svetlost, voda, vlažnost, temperatura, hrana, hemijske osobine vazduha, zemljišta, vode itd. Taj sistem ekoloških faktora se menja u vremenu i prostoru. Ti faktori deluju istovremeno, utiču jedni na druge, menjajući se u tim međudejstvima na određen način.  
            Čovečanstvo je danas konfrotirano sa mnoštvom egzistencijalnih kriza, među kojima ekološka kriza zauzima posebno mesto. Do sada čovek nije bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema. Ekološka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg, održivog razvoja zaštite životne sredine. Zajedno sa znanjima i veštinama obezbeđuje osnovu za pomeranje u veće sisteme, šire ciljeve i sofisticiranije razumevanje uzroka, veza i posledica koji vladaju u životnoj sredini.Zaštita i unapređenje čovekove sredine značajan je globalni problem savremenog društva.Njegovo rešavanje inicira, između ostalog i pronalazak načina za racionalno i kompleksno korišćenje prirodnih resursa, te načina za vođenje aktivne demografske politike i razvijenje i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti naučnih istraživanja. Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha savremene sfere rada postaje imperativ.Koncepcija održivog razvoja nudi mogućnost harmoničnog razvoja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET