Reciklaža u Srbiji – budućnost ili utopija | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Reciklaža u Srbiji – budućnost ili utopija". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Pravni fakultet Univerziteta
u Beogradu
Predmet: Pravo zaštite čovekove okoline
Reciklaža u Srbiji – budućnost ili utopija
Seminarski rad
Beograd,24.04.2008.
Reciklaža nije samo sredstvo očuvanja životne sredine, jer kako smo uveliko zakoračili u proces tranzicije, može se reći da smo počeli da zapažamo trend razvijenih zemalja u Evropi da na reciklažu ne gledaju samo kao na sredstvo očuvanja životne sredine, već i kao na granu i delatnost koja može biti od trajne ekonomske koristi. Čak 70 odsto otpada ima upotrebnu vrednost, što znači da može da se reciklira. Reciklaža predstavlja proces ponovne prerade vec upotrebljene ambalaže, radi njenog daljeg korišćenja u iste ili slične svrhe. Pri tome se štedi energija, manje zagađuje vazduh,voda i zemljište i čuva se životna sredina. Otpad se deli na više nacina i to:
Prema sastavu,
Prema mestu nastanka,
Prema toksičnosti
Sektor reciklaže, ostvaruje promet od 160 milijardi dolara godišnje i zapošljava više od 1,5 miliona ljudi u celom svetu. Svake godine na svetskom tržištu se reciklira i trguje sa više od 600 miliona tona raznog otpada. Zemalje u regionu polako dostizu nivo drugih evropskih zemalja kao npr. Hrvatska, koja reciklira 11-12 odsto odpada, Slovenija 18-20 dok je situacija u razvijenijim zemljama znatno bolja, Nemačka danas reciklira 40 odsto svog otpada a najveci lider u ovoj oblasti je Japan koji reciklira čak 90 odsto odpada, što bi znacilo da skoro sve sto se baci može ponovo da se koristi!. U Srbiji je situacija nesto drugacija. Nekada je u ovoj oblasti u Srbiji radilo dosta fabrika koje su se bavile preradom određenih sirovina, međutim, tokom proteklih 15 godina ta oprema je dosta zastarela, ali se ulažu veliki napori da u saradnji sa lokalnom samoupravom, privredom i ulaganjima stranih investitora nivo ove grane bude znatno podignut. Najveca zasluga pripada Agenciji za reciklazu kao jednoj od najstarijih vladinih agencija koja je osnovana kao posebna stručna republička organizacija u skladu sa odredbama Zakona o postupanju sa otpadnim materijama, i čiji je zadatak da bude servis između generatora otpada i korisnika otpada. Generatori otpada su svi privredni subjekti koji u procesu proizvodnje stvaraju određene vrste otpada, bez obzira na to da li je otpad inertan ili opasan, da li ima upotrebnu vrednost ili ne. Takođe, on je u obavezi da obezbedi Rešenje o kategorizaciji otpada koje donosi Agencija za reciklažu Republike Srbije. U periodu od 01.01.2007 godine do 31.12.2007. godine na zahtev generatora otpada izdato je 1014 rešenja.
Uporedni grafikoni
Za 2004., 2005., 2006. i 2007. godinu
Do 01.01.2008.godine u bazi podataka registrovano je 301 preduzeće čija je delatnost sakupljanje, razvrstavanje, prerada, uvoz/izvoz otpadnih materija.Ova preduzeća posluju u skladu sa zakonskom regulativom koja se odnosi na upravljanje otpadom.Važno je to da je među onima koji poštuju propise i dostavljaju propisanu dokumentaciju više preduzeća kod kojih je završen proces privatizacije, a većinski vlasnik je inostrani partner.Najveći broj registrovanih preduzeća je u Gradu Beogradu – 76 preduzeća, a zatim slede Moravički i Nišavski okrug sa po 29 preduzeća.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET