Politička ekonomija zakona o okolišu | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Politička ekonomija zakona o okolišu". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U TUZLI
EKONOMSKI FAKULTET
POLITIČKA EKONOMIJA ZAKONA O OKOLIŠU
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKONOMIJA ODRŽIVOG RAZVOJA II
, 20.april 2010
S A D R Ž A J:
UVOD
1. POLITIČKA EKONOMIJA ZAKONA O OKOLIŠU ..................................................... 3
1.1. EPA (Environmental Protection Agency) ................................................................. 4
1.1.1. Dan planeta Zemlje i EPA ............................................................................... 5
1.1.2. Agencija za zaštizu okoliša (EPA) 2010.god. ................................................. 6
1.2. Postupak donošenja zakona o okolišu ....................................................................... 8
1.3. Regulacija uz nesavršene informacije ....................................................................... 9
1.4. Birokratska ovlast i politički uticaj ......................................................................... 11
1.5. Ko pobjeđuje u igri uticaja? .................................................................................... 13
1.6. Pouke iz komunizma .............................................................................................. 15
2. AGENCIJA ZA ZAŠTITU OKOLIŠA U BOSNI I HERCEGOVINI? ........................ 16
2.1. BiH jedina zemlja u Evropi bez Ministarstva i Agencije za zaštitu okoliša ............. 16
2.2. Zaštita okoliša jedan od proriteta BiH na putu ka EU .............................................. 16
2.3. Podrška EU za BiH ................................................................................................... 18
3. ZAKLJUČAK ................................................................................................................ 22
LITERATURA ...................................................................................................................23
UVOD
Kroz ovaj rad u prvom dijelu ćemo se fokusirati na EPA-u, od nastanka pa do danas, nastaviti potankim prikazom generičkog procesa zakonodavstva o okolišu, a zatim prelazimo na podrobnije istraživanje zapreka koje su predočene nedovoljnim informacijama i političkim uticajem. Ukratko ćemo i razmotriti koje pouke stravične politike prema okolišu bivšeg Sovjetskog Saveza vrijede za zapadne tržišno orijentirane demokracije. Na kraju ćemo obratiti paznju i na našu zemlju i koliko je važna Agencija za zaštitu okoliša u BiH koja ni do današnjeg dana nije osnovana.
Kao što smo i rekli kroz ovaj rad ćemo podrobnije razmotriti opći utjecaj zakonodavstva, koji se može posmatrati kao poluprazna ili polupuna čaša. Međutim, mnogi bi se složili da su ipak sve ove godine dug period za čekanje da se provede zakon. Šta leži iza tog sporog napretka? Znanstvena neizvjesnost kao kod „odgovarajuče granice sigurnosti“? Visoki troškovi udovoljavanja? Druga prioritetna područja u agenciji zaštite okoliša (EPA)? Nedovoljna sredstva koja Kongres daje EPA-i? Uticaj industrije na zakonodavce ili donositelje propisa? Svi ovi čimbenici igraju ulogu. Smisao je ovdje, međutim, jednostavno ilustrirati da je donošenje zakona samo prvi korak u dugom procesu mijenjanja tržišnog ponašanja.
1. POLITIČKA EKONOMIJA ZAKONA O OKOLIŠU
Godine 1970. američki je Kongres prihvatio Zakon o čistom zraku, proglašavajući ga zakonom zemlje da zrak koji udišu Amerikanci treba osigurati „odgovarajuću granicu sigurnosti“, uvijet za zaštitu javnog zdravlja! Ipak, sredinom 1990-ih nekoliko je desetaka milijuna ljudi još bilo povremeno izloženo koncentracijama ozona u prizemnim slojevima (smog) koje se smatraju opasnima. Emisije otrova u zrak u nekim su industrijskim postrojenjima još ostale dovoljno visoke da nametnu rizik raka veći od 1 na 1000 kod okolnog stanovništva.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET