Pesticidi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pesticidi". Rad ima 25 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
SREMSKA KAMENICA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Opasne i štetne materije
Tema:
P E S T I C I D I
Mira Pecarević
NOVI SAD
2009.godine
SADRŽAJ
UVOD
“Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama.
Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine/kvaliteta dobijene hrane.
Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama.
Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja. / Wikipedija /
Područje primene pesticida vrlo je široko te ima značajnu ulogu u biljnoj i životinjskoj proizvodnji, javnom zdravstvu, prevozu.
Pojavom prvih stalnih ljudskih naseobina te razvojem poljoprivrede stvoreni su uslovi za razmnožavanje velikog broja štetočina - od različitih virusa, bakterija, gljivica do grinja, mekušaca, glodara. Stoga je čovek uvijek bio prisiljen braniti useve i zalihe hrane i druga materijalna dobra od štetočina.
U poslednjih pedeset godina ("hemijska revolucija" započela je nakon Drugoga svetskog rata) pesticidi su zajedno s veštačkim đubrivima postali najtraženiji proizvodi u poljoprivredi. Većinu problema s kojima se susreću uzgajivači biljaka i životinja rešavaju zahvaljujući hemijskoj industriji, koja danas omogućuje kontrolu sveukupne poljoprivredne proizvodnje. Štetočine brzo razvijaju otpornost na pesticide te prisiljavaju poljoprivrednike da upotrebljavaju nove i otrovnije pesticide; čovjek "još žanje samo ono što mu štetočine ostave".
Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i primena pesticida, kao što mnogi tvrde, jest condicio sine qua non (lat. uslov bez kojeg se ne može nešto učiniti) današnje industrijske poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, cena koju čovek plaća u borbi sa štetočinama vrlo je visoka: pesticidi zagađuju okolinu, pre svega površinske i podzemne vodene tokove te imaju vrlo štetan uticaj na biljni i životinjski svet.
Ljudi izloženi delovanju pesticida, posebno poljoprivrednici, mogu patiti od oštećenja jetre, bubrega i aparata za disanje. Pesticidi koji se raspršuju mogu uzrokovati astmu. Hormonalni poremećaji, malformacije ( nakaznost ) novorođenčadi, tumori i nervni poremećaji takođe se dovode u vezu s izloženošću pesticidima. Na ove opasnosti upozorila je još 1962. g. Rachel Carson u svojoj knjizi "Nemo proleće" (Silent Spring).
Prazne posude u kojima su se nalazili pesticidi vrlo često se odlažu na divlje deponije smeća i drugog otpada koja se, neretko, nalaze u blizini vodotokova, te tako zagađuju okolinu.
Prema podacima Greenpeacea u svetu se upotrebljava oko 1,8 milijardi kilograma pesticida godišnje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET