Način života, problemi savremenog društva i održivi razvoj | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Način života, problemi savremenog društva i održivi razvoj". Rad ima 37 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


TEMA: NACIN ZIVOTA, PROBLEMI SAVREMENOG DRUSTVA I ODRZIVI RAZVOJ
Skoro da ne postoji dan kada u dnevnim novinama nema neke uznemirujuce i dramaticne vesti o nekom dogadaju koji je u vezi sa krizom u životnoj sredini, bilo da se on vec dogodio, ili nas tek ocekuje. Jednoga dana to je prica o globalnom zagrevanju i promenama klime, sutradan o rastu broja stanovnika na planeti, o gladi, siromastvu, zagadenju vazduha, vode ili iscrpljivanju prirodnih resursa. Šta tek reci o problemima siromaštva I rastuce nejednakosti u savremenom društvu? I ono što obicnog coveka može najviše da zabrine je cinjenica da u najvecem broju ovih dnevnih vesti vidi sebe kao nekog ko je suprostavljen prirodi: uvek smo mi, pojedinci, gradani, oni ciji životni stilovi i eticki stavovi ugrožavaju buduce generacije I njihovo pravo na kvalitetan život. Trošimo previše. Želimo da vodimo prvoklasan život. Nije nam bliska briga za jednakost u Svetu. MI smo odgovorni za zabrinjavajuci disbalans izmedu coveka i prirode. MI zagadujemo naše gradove, nebo i vode. Ako MI ne promenimo nacin razmišljanja, podsecaju nas da ce Zemlja postati veoma negostoljubivo mesto za život nas i naših potomaka. Uz sve to, postoje i neki drugi koji žele da žive poput nas, da se razvijaju i bogate. A... ... to je veoma neprijatno. Kina i Indija postaju bogatije. I cini se da njihova nova srednja klasa želi sve one stvari koje i mi želimo: automobile, veš mašine, cak i meso. Ovde na zapadu moramo da se obuzdamo da ne kažemo: „Stanite. Vi ne možete da živite kao mi. Planeta to ne može da izdrži. I naši novcanici to ne mogu da izdrže. Da li ste videli cene nafte?“ Gideon Rahman, „Ne možemo da nastavimo da jedemo kao do sada“, Financial Times, 2.jun 2008.
Inovativne tehnologije predstavljaju kljuc za savladavnje izazova buducnosti. Do 2050.god. na Zemlji ce ziveti oko 9,3 miljardi ljudi-nekih 50% vise nego danas-a mnogi od njih ce ziveti u megalopolisima. Do 2015 god. Ce indijski grad Bombaj, na pr. Imati 22.6 miliona stanovnika-vise nego sto danas zivi u holandiji. Ne radi se samo o porastu stanovnika, vec se kao rezultat demografskih promena pomeraju I starosne granice. Na svetu ce uskoro, po prvi put u istoriji covecanstva, ziveti isti br. ljudi iznad 60 god.starosti koliko I ispod 15 god. Ovakav razvoj dogadjaja istice velicinu zadatka sa kojom se covecanstvo sada suocava: da sacuva ogranicene resurse, da ocuva nezagadjenu okolinu, da obezbedi odgovarajuce snabdevanje vodom I odlaganje otpadnih voda, da efikasno I bezbedno transportuje ljude, da proizvodi I distribuira energiju na ekoloski kompatibilan nacin I da omoguci pristupacnu zdravstvenu zastitu koja unapredjuje kvalitet zivota.
1.NACIN ZIVOTA, POSLEDICE SAVREMENOG DRUSTVA –NEODRZIVOST
Ovo poglavlje govori o NEODRŽIVOSTI. O neodrživosti u nacinima života, obrascima razvoja, korišcenju prirodnih resursa i, uopšte, odnosu prema prirodi. Savremeni nacin zivota dovodi prirodu a samim tim I drustvo u opasnost. Uticaj drustva, analiziran po etapama I promena u sistemu dugi niz godina predstavlja na neki nacin indikator odrzivosti tj neodrzivosti u razvoju. Ekonomski dispariteti i politicka nestabilnost Pocetak XXI veka bio je obeležen, izmedu ostalog, ponovnim snaženjem ekonomskog rasta. Nekoliko godina uzastopno (tacnije od 2003. do 2007.) svetska ekonomija je rasla po stopama koje su bile znacajno vece od zabeleženih krajem predhodnog milenijuma. Ekonomije zemalja u razvoju I zemalja u tranziciji beleže ocekivano više stope rasta (6,5 i 7,2, respektivno), dok i dalje najviši rast imaju ekonomije Kine I Indije.. Zemlje u razvoju bi mogle da, posle perioda od tri decenije – od pocetka sedamdesetih godina, ponovostabilizuju svoje stope ekonomskog rasta negde oko 4 procenta godišnje u proseku, dok bi prosecne vrednosti za nerazvijene zemlje bile i znacajno vece. Medutim, ekonomske nejednakosti izmedu razvijenih i nerazvijenih i zemalja u razvoju, oliceni u bruto društvenom proizvodu po stanovniku, ostaju ogromne. Ukoliko bi razvijeni deo sveta u ovom trenutku prestao da se razvija, a zemlje Latinske Amerike i podsaharske Afrike nastavile svoj razvoj po stopi koju imaju danas, do izjednacavanja Latinske Amerike sa razvijenim zemljama došlo bi 2177. godine, a Afrika bi morala da saceka do 2236. Godine (UNDP, 2006)! Sa druge strane, primetno je da se od 2006. Godine globalne ekonomske perspektive pogoršavaju i da postoji veliki rizik da se finansijska kriza koja je pocela u SAD krizom otplate hipotekarnih kredita prenese na preostali deo sveta. „Rizici zaraze su veoma visoki“, ocenio je pocetkom 2008. Godine Dominik Štros-Kan, generalni direktor MMF. Ovakva situacija primorala je medunarodne finansijske institucije da revidiraju svoje procene ekonomskog rasta u buducnostilxii. Ekonomski rast u zemljama u tranziciji iii na pocetku dvadesetprvog veka bio je visok i doveo je do izvesnih poboljšanja u kvalitetu života. Pozitivan uticaj ekonomskog rasta na kvalitet života je ogranicen sposobnošcu države (i društva u celini) da omoguci pravedniju raspodelu rezultata ovakvog rasta na sve društvene grupe i sve kategorije stanovništva. Nažalost, u gotovo svim zemljama u tranziciji produbljuje se jaz izmedu bogatih i siromašnih i danas je on mnogostruko veci nego što je to bilo u doba realsocijalizma. Na primer, u Rusiji je 1991. godine na 20 procenata najsiromašnijeg stanovništva otpadalo 12 procenta nacionalnog dohotka, dok je 20 procenata najbogatijih koristilo 31 procenat dohotka (EEA, 2007b, cit. Simai, 2006). Do 2003. godine ovaj jaz se znacajno produbio i petina najsiromašnijih koristila je samo 6 procenata, dok je petina najbogatijih koristila skoro polovinu nacionalnog dohotka (47 procenata) (World Bank, 2006). Ekonomska situacija u Srbiji na pocetku XXI veka unekoliko se razlikovala od onoga što je tipicno za privrede u tranziciji. Posle demokratskih promena krajem 2000. Godine Srbija je krenula u promene politickog, društvenog I Ekonomskog sistema. U ekonomskoj sferi kljucni poslovi su bili vezani za prelazak sa ratne na mirnodopsku privredu I dostizanje što viših stopa rasta, kako bi se zemlja što pre rešila siromaštva. Reforme koje su sprovodene od 2001. su sledile ta dva cilja, mada brzina, dubina, zahvat i konzistentnost reformi nisu bili ujednaceni. Nešto više je postignuto u domenima privatizacije, poreza, berze i hartija od vrednosti, monetarnoj I bankarskoj sferi, a nešto manje u reformi države, tržišta rada, restituciji, reformi penzijskog i investicionih fondova. Ništa nije uradeno u restituciji i privatizaciji javnih i javnih komunalnih preduzeca. Iako je reforma bila umerena i imala mešovite rezultata. Neki Problemi su ostali i tražice rešenje u narednim godinama. Nezaposlenost nije znacajnije smanjena i još uvek je najviša u Evropi, siva ekonomija je prepolovljena ali je još uvek na visokom nivou, liberalizacija unutrašnjeg tržišta dovela do stabilizacije transakcija, snabdevanja i cena, ali država još uvek kontroliše oko 45% cena, inflacija je višestruko snižena ali je još uvek visoka i jedna od dve najviše u Evropi u 2006., spoljnotrgovinska liberalizacija u 2001-2002. je bila znatna, ali ju je 2004-2005. pratila deliberalizacija, tj. povlacenje nekih dobrih mera iz 2001-2002. U celini se može reci da su reformama u periodu 2001-2006. ozbiljno naceti neki važni socio-ekonomski problemi, a da u periodu 2007-2015. deo njih ceka na definitivniju stabilizaciju, a deo na pocetak rešavanja. I u periodu koji sledi orijentacija na snažan privredni rast mora ostati okosnica ekonomske politike. Ekonomisti se slažu da je teško u ovom trenutku predvideti koliko su ovakvi trendovi stabilizacije (visokog) ekonomskog rasta u nerazvijenim i zemljama u razvoju dugorocni i do kada ce trajati. Kina i Indija, oporavljenu Ruska Federacija i zemlje u razvoju, dovešce do smanjenja siromaštva na globalnom nivou, ali, sa druge strane, prouzrokovace vecu potražnju za resursima, pre svega za sirovom na
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET