Metodologija naučnoistraživačkog rada | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Metodologija naučnoistraživačkog rada". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


FAKULTET EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Seminarski rad iz predmeta
METODOLIGIJANAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA
1. Nauka- pojam i klasifikacija
Nauka je svesna delatnost kojom se teži opisivanju i objašnjenju prirode i društva . Ovako shvaćena, nauka je izraz aktivnog odnosa čoveka prema svetu koji ga okružuje i prema samom sebi.
Nauka se, u najširem smislu, određuje kao ukupnost istinitih i sistematizovanih znanja (činjenica, kategorija, principa, zakona, teorija i sistema) o prirodi i društvu.
Nauka je koherentan i razvijen sistem objektivno proverljivih stavova, sistem istinitih znanja o određenom predmetu ispitivanja, do kojih se dolazi primenom specifičnih metoda.
Nauka je i empirijska i teorijska delatnost. Stečena znanja se repliciraju, transformišu, kombinuju i prenose iz jedne naučne oblasti u drugu ili iz jedne sfere u drugu - materijalne u duhovnu i obratno.
Nauka se od drugih vrsta saznanja razlikuje svojim predmetom i metodom. Predmet nauke je svet shvaćen kao ukupnost svega što postoji i što se pojavljuje kao priroda, ljudsko društvo i ljudsko mišljenje. Predmet nauke je da utvrdi pravilnosti iIi zakonitosti u nizu pojava koje se dešavaju u pnirodi i društvu. Metod nauke odlikuje se primenom istraživačkih postupaka, koji osiguravaju objektivnu istinitost dobivenih rezultata. Pod objektivnom istinom podrazumeva se saznanje koje odgovara stvarnosti!
Naučna saznanja sastoje se u opisivanju pojava i činjenica, vezama i njihovom karakteru, koje postoje između sastavnih delova pojave i između pojava.
Osnovne karakteristike naučnih saznanja:
Objektivnost - naučna saznanja mogu biti provereni naučnim metodama
Opštost - utvrđuju se opšta svojstava, veze i odnosi iskustvenih pojava
Sistematičnost - nepostojanje protivurečnih veza između različitih naučnih stavova,
Preciznost - precizno izražavanje iskustvenog saznanja na osnovu adekvatnih i osetljivih mernih instrumenata, izgrađene klasifikacije pojava i pomoću usavršenog naučnog jezika
Razvojnost - njegova nezavršenost i otvorenost
1.1. Pojmovni aparat nauke
Nauka na osnovu teorijsko empirijskih istraživanja zasniva svoje mišljenje, odnosno na činjenicama stvarnosti. Činjenice su su čulni doživljaji o predmetu istraživanja pomoću kojih objektivno odredjujemo procese, dogadjaje osobine, odnose i dr.
Definicija je postupak kojim se odredjuje, odnosno utvrdjuje sadržaj nekog pojma , ne sme da bude preobimna , ne sme kretati u krug, ne sme biti negativna .
Aksiomi su pojmovni stavovi izvornog karaktera, njima nije poptreban nikakav dokaz-njihova istinitost je neposredno očigledna.
Postulati su pojmovni sudovi koji se uzimaju kao sadržajno i logički istiniti, njihova istinitost se ne dokazuje. Za razliku od aksioma on ne mora da bude očigledan, već je rezultat uverenja, dedukcije ili vrednosti.
Teorija predstavlja debatu o prirodi pojava koje se zasnivaju na utvrdjenim zakonitostima . Naučna teorija je skup sistematskih, povezanih, iskustvenih stavova, najčešće zakona, koji objašnjavaju suštinu pojave i odnose se na celinu ili deo predmetne stvarnosti .
Umno stvaralaštvo odlika je čoveka, a njegove najviđe manifestacije su nauka i umetnost. Za svoj materijalni i duhovni napredak čovečanstvo u prvom redu duguje nauci i umetnosti .Bez razvijene nauke ne može biti ni napretka ni blagostanja jedne zemlje i naroda u pravom smislu reči. (“Nauka i Ijudska moć idu zajedno, uporedo, prepliću se i prožimaju, vrše jedna na drugu uzajamni uticaj” -Bekon)
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET