Kvalitet vazduha i zdravlje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kvalitet vazduha i zdravlje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD IZ EKOLOGIJE
TEMA:KVALITET VAZDUHA I ZDRAVLJE
VAZDUH
Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. U promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene pare, ozona, ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav vazduha varira na različitim visinama. Pri većoj visini smanjuje se sadržaj kiseonika, a povećava se sadržaj vodonika.
Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća.
Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivača.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj.
OZON
Ozon je gas, stalni sastojak atmosfere. Iako ga u atmosferi ima zanemarljivo malo u odnosu na druge sastojke kao što su vodonik, azot, kiseonik, ozon ima veoma značajnu funkciju. O tome koliko ga malo ima govori sledeći podatak: kada bi se ozon, koji se prostire od tla do nekih 50 km visine u atmosferu, sabio na površinu zemlje, taj sloj ne bi bio deblji od 1 cm! U prizemnom sloju, troposferi, koja se prostire od tla do približno 10 km visine, ima svega oko 10 odsto ozona. Preostalih 90 odsto nalazi se u stratosferi, koja se prostire na visini od 10 do 50 km. Stratosferski ozon ili ozonski omotač obavija čitavu zemljinu kuglu.
Šta je to dobar, a šta loš ozon?
Iako je reč o identičnoj hemijskoj supstanci, prizemni ozon naučnici nazivaju "lošim", a stratosferski "dobrim".
Prizemni ozon se uglavnom formira iz nekih prirodnih procesa (vulkani, isparavanje zemljišta, raspadanje bilja). U industrijskoj eri velika količina tog prizemnog ozona stvara se iz veštačkih izvora, pre svega, saobraćaja i industrije. Upravo taj ozon je polutant, njemu se pripisuje aerozagađenje, koje je najintenzivnije tokom leta i to zato što se ozon u čitavoj atmosferi stvara i razgrađuje pod dejstvom UV radijacije, koja je leti i najjača. Periodično povećana koncentracija prizemnog ozona doprinosi povećanju smoga i opštoj zamućenosti atmosfere. Prizemni ozon ima štetno dejstvo na organizam: iritira sluzokožu očiju, nosa i pluća, a kada je u pitanju biljni svet, on je i jedan od faktora koji doprinose sušenju drveća, za koje se kao uzrok najčešće pominju kisele kiše.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET