Kjoto protokol | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kjoto protokol". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Jedan od najznačajnijih ekoloških problema današnjice su klimatske promene. Mada je u prošlosti bilo mnogo skeptika koji su tvrdili da klimatskih promena nema, a ako i ima, da one nisu rezultat ljudskog uticaja na životnu sredinu , već deo prirodnih ciklusa na Zemlji, danas se većina naučnika slaže da s e temperatura na našoj planeti povećava – našom krivicom. Konsenzus postoji i kada je reč o mogućim katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja, među kojima su porast nivoa okeana, gubitak biološke raznovrsnosti i ekstremne vremenske neprilike koje su već odnele na hiljade života. Pošto klimatske promene ne poznaju teritorijalne granice, jasno je da se u rešavanje ovog problema mora uključiti ceo svet.
Ali, tu nastaje problem. I ako načelno priznaju svoju posvećenost rešavanju problema klimatskih promena, većina država u praksi malo radi na ovom pitanju. Najznačajnija organizacija koja se na međunarodnom planu bavi ovim problemom su Ujedinjene nacije. Nažalost, ne baš uspešno. Od 1992. godine, kada je na konferenciji u Riju usvojena Okvirna konvencija o promeni klime, sa ciljem da se postigne stabilizacija koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pa do danas , problem klimatskih promena se ne rešava. O njemu se pregovara. Iz godine u godine. Tako je 1997. godine, nakon mukotrpnih pregovora usvojen Kjoto protokol. Za razliku od Konvencije koja ohrabruje, Kjoto protokol obavezuje razvijene zemlje da od 2008. do 2012. godine smanje emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u proseku za 5 % u odnosu na nivo iz 1990. Već tada bilo je jasno da je reč o najkonkretnijem i najambicioznijem međunarodnom sporazumu o rešavanju klimatskih promena . Dve decenije kasnije možemo zaključiti da Kjoto protokol, jedini međunarodni obavezujući sporazum, nije uspeo u svojoj misiji.
Zašto? Ako svi međunarodni akteri priznaju da posledice globalnog zagrevanja mogu biti katastrofalne, zašto je tako teško zajednički pristupiti njihovom rešavanju? Zašto je Amerika, iako najodgovornija za globalno zagrevanje, odbila da ratifikuje Kjoto protokol? Šta treba da se desi da bi se ovom problemu pristupilo ozbiljno?
Ovaj rad bavi se tim pitanjima. Jer, upravo na primeru Kjoto sporazuma vidi se zavisnost ekoloških, što znači i klimatskih problema, od politike i ekonomije. U fokusu ovog rada nisu Kina i Indija uprkos njihovoj nesumnjivoj odgovornosti za emisiju štetnih gasova, pogotovo poslednjih godina. Razlog leži u samoj prirodi Kjoto protokola koji je zasnovan na principu “zajedničke, ali različite odgovornosti”. Polazeći od stava da su razvijene zemlje odgovorne za sadašnji visok nivo štetnih gasova u atmosferi, koji je rezultat 150 godina industrijske aktivnosti , Kjoto protokol upravo od njih očekuje da iznesu najveći teret u suočavanju sa ovim problemom.
KONFERENCIJA U DOHI
“Ako ne mi, onda ko? Ako ne sada, kada? Ako ne ovde, gde?” – ova tri pitanja obeležila su poslednju konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, održanu u Dohi, od 26. novembra do 8. decembra prošle godine. Postavio ih je Naderev Sano, glavni pregovarač sa Filipina , koji u tom trenutku nije ličio na političara, već na čoveka zabrinutog za svoju zemlju. A imao je i zašto da bude zabrinut, jer je u trenutku dok su delegati, zavaljeni u udobne stolice, pregovarali o klimatskim promena ma, njegovu zemlju pogodio tajfun Bofa, najjači u istoriji južnih Filipina. Za sobom je ostavio više od 600 ljudskih žrtava, a na hiljade ljudi pretvorio je u beskućnike.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET