Kisele kiše | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kisele kiše". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
1.Uvod……………………………………………………………………. 1
2. Kisele kiše…………………………………………………………… 2
2.1. Izvori atmosferskog taloga i kiselih kiša……………………………….. 3
2.2. Proces nastajanja kiselih kiša i hemijske reakcije.................................... 4
2.3. Sudbina polutanata u atmosferi................................................................ 7
2.4. Efekti kiselih kiša i hemijske reakcije...................................................... 7
3.Smog…………………………………………………………………… 9
3.1. Zagađujuće supstance u vazduhu koje utiču na stvaranje smoga…….... 9
3.2. Fotohemijski smog…………………………………………………….. 12
3.2.1. Nastanak fotohemijskog smoga i hemijske reakcije……………….....13
3.3. Elektronski smog i njegovo nastajanje………………………………... 16
3.4. Štetno dejstvo smoga na zdravlje i okolinu ljudi.....................................16
4. Zaključak............................................................................................17
Litratura…………………………………………………………….......18
1.Uvod
Čist vazduh je osnova za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu:
Tabela 1.
Naziv gasa
Koncentracija u %
Azot
78.08%
kiseonik
20.95%
Argon
Kripton
Ksenon
Helijum
Neon
0.93%
U promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene pare, ozona, ugljen dioksida.. Do ne željenih efekata dolazi kada se ovaj odnos poremeti. Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka I drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.
Najčešće zagađujuće materije su ugljen-monoksid (CO), sumpor-dioksid (SO2), azot-dioksid (NO2), mikro čestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organske supstance koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.
Ugljen-monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksičan u visokim koncentracijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emitovane kisele supstance kao što su SO2 i azot-dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadržati i do nekoliko dana i za to vreme preći razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobražuju u sulfornu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na površinu zemlje i površinskih voda (kisele kiše) gde uzrokuju zakiseljavanje sredine.. Pored ovih zagađivača jedan od problema koji se često javlja u gradovima i posledica je čovekovih aktivnosti je smog.
Slika 1. Kisele kiše Slika 2. Smog
2.Kisele kiše
Kisela kiša je padavina zagadjena sumpor-dioksidom, azotnim oksidima, amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. To su padavine koji imaju veću kiselost (manje pH) od uobičajenih kiša koje padaju u nezagađenim regionima Zemlje. Padavine odstranjuju iz atmosfere gasove, aerosoli (čestice) na dva nacina:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET