Ekološki menadžment | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekološki menadžment". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

SADRŽAJ
1. UVOD .................................................................................................................. 1 2. POSLEDICE SAOBRAĆAJA PO ŽIVOTNU SREDINU ............................. 3 2.1. SAOBRAĆAJ I ŽIVOTNA SREDINA ....................................................... 4 2.1.1. POJAM SAOBRAĆAJA ................................................................ 4 2.1.2. POJAM ŽIVOTNE SREDINE ....................................................... 5 2.2. UTICAJ SAOBRAĆAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ........................... 7 2.2.1. UTICAJ NA ATMOSFERU ....................................................... 8 2.2.2. UTICAJ NA HIDROSFERU ...................................................... 10 2.2.3. UTICAJ NA ZEMLJIŠTE .......................................................... 11 2.2.4. UTICAJ NA BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET ............................ 13 2.2.5. UTICAJ NA ČOVEKA ............................................................ 14 3. ZAKLJUČCI ....................................................................................................... 15 4. LITERATURA ................................................................................................... 16 1. UVOD
Kao uvod u problematiku posledice saobraćaja po životnu sredinu potrebno je, pre svega, razjasniti u situaciju u kojoj se ova problematika odvija, odnosno koja je ta opšta situacija pod koju se podvode ne samo saobraćaj i životna sredina kao pojmovi i elementi čovekovog života, već i koja se nazire kao opšti cilj ljudske svesti – čovečanstva. Ne nameće se ni jedan drugi odgovor sem: GLOBALIZACIJA.
Šta je to globalizacija? Globalizacija je proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog, političkog, kulturnog, informacionog i socijalnog prostranstva na našoj Planeti. Ono se manifestuje kroz krajnji cilj ovog procesa, a to je povezivanje svih konkretnih društava u tzv „svetsko društvo”, koje je, da li na vreme ili ne shvatilo kao zajednički problem očuvanje ekoloških uslova na Zemlji koji omogućavaju život na njoj.
Globalna ekološka kriza nastala je kao posledica ubrzanog razvoja nauke i tehnologije, pa i saobraćaja koji nije doprineo samo poboljšanju uslova života ljudi, već je imao i štetne posledice za čovekovu okolinu i kvalitet života. Planeta Zemlja je jedinstveni prostor za različite oblike zagađenja, odnosno oni ne prepoznaju državne granice, a univerzalnost ove opasnosti je alarmantnija, jer lanci ishrane praktično povezuju svakog sa svakim na Zemlji... Kisele kiše, efekat „staklene bašte”, oštećenje ozonskog omotača, ugrožavanje biodiverziteta i drugi rezultati zagađenja su samo neke od univerzalnih pojava prisutnih na celoj planeti koje imaju negativne posledice na biosferu kao celinu.
Povećanju ekološki štetnih posledica i ekološkog rizika svakako doprinosi i saobraćaj. Razvijena saobraćajna mreža različitih vidova saobraćaja je u funkciji globalizacije, to jest povezivanja naroda i zemalja i stvaranja jedinstvenog ekonomskog tržišta. Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopšte i stvara uslove i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini, ali isto tako utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.
Negativni efekti vezani za funkcionisanje saobraćaja manifestuju se u vidu: udesnih situacija pri prevozu opasnih materija, zagušenja na saobraćajnicama, zagađenja vazduha, vode i tla, buke i vibracija, potrošnje raznih oblika energije, potrošnje i drugih ograničavajućih resursa za proizvodnju saobraćajnih sredstava i infrastrukture, zauzimanje slobodnih površina, narušavanje pejzaža, prekidanja tradicionalnih migratornih puteva životinja i uništavanja i zagađenja njihovih staništa, ugrožavanje kulturnih i istorijskih spomenika.
Međutim, intenzitet ovih efekata razlikuje se po saobraćajnim granama i vidovima saobraćaja, pa u tom smislu možemo govoriti o ekološki manje prihvatljivim i ekološki prihvatljivijim vidovima saobraćaja.
U budućem razvoju društva, posmatrano i sa aspekta globalizacije (jer je i zagađenje životne sredine od saobraćaja globalni fenomen) treba svesno favorizovati grane saobraćaja čiji je udeo u degradaciji životne sredine najmanji. Takođe, pojedini vidovi saobraćaja su već danas upućeni na saradnju u vidu kooperacije i koordinacije u poslovanju i razvoju. Tehnološke promene nastale u robnom transportu ogledaju se u integraciji unutar i između vidova saobraćaja. Savremeni pristup ovoj problematici diktira sveobuhvatnost, čime se prevazilazi stari pristup, koga su karakterisala granska i parcijalna rešenja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET