Ekološke posledice NATO agesije | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekološke posledice NATO agesije". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
1.Увод
У историји човечанства, још од античког доба па до данас, вођени су ратови међу народима. Први ратови за које знамо вођени су копљима, стрелама, сабљама и осталим хладним оружјем које није остављало штетне последице на еколошке системе. Са открићем барута (Нобел -19 век-1886.г.), у ратовима се користи ватрено оружје које утиче на еколошке системе тако што ослобађа дим, експлозије разарују тло, а звучни ефекти стварају буку. У 20-ом веку разорни утицај има употреба борбених авиона који врше бомбардовања.
Током агресије НАТО алијансе на Савезну Републику Југославију, у периоду од 24. марта до 9. јуна 1999. године, коришћена је муниција са осиромашеним ураном. Употреба запаљиве муниције са осиромашеним ураном 238 је вид вођења радиолошког, нуклеарног рата са свим његовим последицама по живи свет наше земље. Бомбардовање у току агресије НАТО алијансе изазвало је пожаре на хемијским постројењима, резервоарима са нафтом и рафинеријама. Продукти сагоревања су изузетно отровни са особинама бојних отрова, као што је фозген или хлороводоник. Поред овог, ослобађају се гасовити оксиди угљеника, азота и цијано-једињења, као и велика количина чађи. Тако је вођен хемијски рат против СРЈ. Приликом сагоревања, а посебно детонације енергетских материјала експлозива и барута неконтролисано се ослобађа велика количина гасова - продуката сагоревања и детонације. Ако имамо у виду да је на СРЈ бачено преко 40 000 тона разних разорних пројектила, бомби и ракета, ослобођена количина гасова на релативно малом простору је огромна и штетна.
„ Могло би са доста основа да се каже да је уз многе друге необичности, овај рат у еколошком смислу један од најразорнијих ратова вођених до сада, с обзиром на негативни утицај на природу и окружење. Према подацима самог НАТО-а, као и великих сила које нису биле ангажоване у нападима, у току 11 седмица или 77 ефективних дана бомбардовања било је више од 34.000 полетања 1.100 борбених авиона различитих типова, који су на територију СР Југославије изручили више од 20.000 тона разне муниције (најсавременијих ракета и бомби).“
Пре НАТО бомбардовања Србија је била једна од најчистијих зелених оаза Европе. Додуше постојале су одређене црне тачке, али је у великој већини Србија била чиста средина, са могућношћу производње здраве хране. После бомбардовања, остале су загађене велике површине око индустријских зона, као што су Панчево, Нови Сад, Крагујевац, Београд, и друга места широм Србије у којима су бомбе НАТО алијансе погађале нафтне резервоаре, електричне трансформаторе, резервоаре са хемијским једињењима која су била сировине за хемијску индустрију, као што су разне органске и неорганске киселине, мономери за производњу пластичних маса, жива и живина једињења, сировине за производњу пестицида и фунгицида, итд. Намерним бомбардовањем ових резервоара НАТО алијанса је Србији нанела огромну штете по њен еко-систем.
Негативни ефекти ратних дејстава на природу и животну средину представљају директан атак на еколошке ресурсе и потенцијале наше земље, која се због свог природно-географског положаја на Балканском полуострву, одликује изузетно викоким нивоом биолошког диверзитета и еколошког богатства.
Биолошки диверзитет и еколошки потенцијали наше земље, не припадају самоРепублици Србији, већ су у извесном смислу својина читаве Европе и света, па велики део негативних еколошких последица овога рата имају бумеранг ефекат - и враћа се, непосредно и посредно (преко утицаја на глобално стање еколошких параметара Планете) онима који су ефекте изазвали.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET