Ekoloske navike kod dece predskolskog uzrasta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekoloske navike kod dece predskolskog uzrasta ". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Висока школа струковних студија за васпитаче,
Шабац
ЕКОЛОШКЕ НАВИКЕ КОД ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
-семинарски рад-
Професор: Студент:
Др. Ратко Пејић Влада Петковски 86/06
САДРЖАЈ
2. Улога породице у васпитању деце..................................................................6
3. Породица као чинилац еколошког васпитања...............................................8
4. Породица као чинилац развоја еколошке свести..........................................9
5. Еколошке навике које долазе до изражаја у породици и предшколској установи.......................................................................................................................12
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................15
УВОД
Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи oikos-дом, домаћинство и logos-наука, изучавање. Термин екологија први пут је употребио немачки биолог Ернест Хекел 1866. године. У лаичкој јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине, што није исправно јер заштита животне средине је само једна од области којима се бави екологија. У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.
Чо ве ко ва сре ди на je сло жен, та на но урав но те жен си стем. Ta ин те гри са на це ли на при ма удар це ко је joj на но се за га ђи ва чи. Ни када ра ни је у исто ри ји ове пла не те ње на осе тљи ва по вр ши на, ко ја je но си лац жи во та, ни је би ла из ло же на та ко раз ли чи тим, но вим и моћ ним си ла ма. По сле ди це су број не и те шке, по чев од озон ске ру пе из над Ан тарк ти ка пa до нео бја шњи вог из у ми ра ња шу ма ши ром све та.
Жи вот ну сре ди ну чи ни свет при ро де (биљ ке, жи во ти ње, зе мљи ште, ва здух и во да), ко ји je по сто јао ми ли јар да ма го ди на пре чо ве ка, и свет обје ка та пред ме та и ин сти ту ци ја ко је je чо век сам из гра дио ко ри сте ћи тех ни ку, тех но ло ги ју, на у ку и сно ве да би ство рио окру же ње ко је од го ва ра ње го вим по тре ба ма и стре мље њи ма.
На у ка о жи вот ној сре ди ни je мул ти ди сци пли нар но и ин тер ди сци пли нар но уче ње усме ре но ка тра же њу на чи на да се жи вот на сре ди на и би ос фе ра за шти те и по бољ ша ју за до бро бит људ ског ро да. Њен пред мет про у ча ва ња je си стем чо ве ко ве жи вот не сре ди не би о со ци јал на сфе ра и при род ни оквир чо ве ко вог жи во та, под ра зу ме ва ју ћи да je чо век исто вре ме но су бјект и објект у тим од но си ма, да je ин те грал ни део при ро де и еле ме нт дру штве ног си сте ма. За то је по ро ди ца као основ на со ци јал на али и би о ло шка ће ли ја дру штва од не про ценљи вог зна ча ја у еко ло шком вас пи та њу и раз ви ја њу еко ло шких на ви ка код де це.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET