Ekološka zaštita države | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekološka zaštita države". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
EKOLO[KA ZA[TITA DR@AVE
Koren izraza „EKOLOGIJA“ potiče od starogrčke reči „oikos“ što
znači kuća, stanište. U naučnoj misli, od svoje pojave pa sve do danas
koristi se za označavanje discipline koja se bavi proučavanjem ukupnih
odnosa između životinjskih vrsta i njihove neorganske i organske
okoline. Mada ponikla u krilu biologije, započevši svoj razvoj
proučavanjem interaktivnih odnosa grupa organizama sa jedne i
njihovog među odnosa sa užim i širim staništem sa druge strane, veoma
brzo prerasla je u kompleksnu naučnu disciplinu koja proučava
sveukupnost odnosa koji se javljaju u životnoj sredini i od uticaja su na
istu.
Ekologija je kao vrednosti navela: vode i vodotoke, zemljište,
vazduh i živi svet. Takođe i energiju obzirom na značaj svih oblika
njenog ispoljavanja za procese u živoj i neživoj sredini. Ekološkim
vrednostima možemo smatrati sve one elemente ukupnog ekosa, kao i
njihove međuodnose i procese, a koji su od uticaja i omogućavaju i samo
postojanje ekoloških procesa kao trajnog i obnovljivog sleda događaja,
te time omogućavaju život kakav poznajemo.
Prirodna sredina ili okolina obuhvata skup geografskih i bioloških
uslova u kojima je formirano i egzistira određeno društvo. Geografski
uslovi se ispoljavaju kao konfiguracija zemljišta, klima, raspored mora i
kopna i drugo, a biološki kao određena flora i fauna na podlozi datih
opštih prirodnih uslova. Svi oni zajedno imaju određeni deterministički
uticaj na veličinu, strukturu i vrstu delatnosti kojima se bave određene
društvene zajednice. Ali one nemaju samostalni značaj. Prirodna sredina
se shvata kao preduslov egzistencije ljudskog društva, tj. Pojedinca.
ZA[TITA @IVOTNE SREDINE NA MEUNARODNOM NIVOU..
Pravo na zaštitu životne sredine..ovo je jedno od prava solidarnosti koje je u poslednje vreme dobilo na velikom značaju. Ovo nije čudno ako se ima u vidu sve veće zagađivanje planete izazvano nekontrolisanim ekonomskim razvojem. Ekološke katastrofe koje su potresale čovečanstvo, pokazale su da bez zdrave sredine nema uživanja ljudskih prava. Poštovanje svih ljudskih prava čvrsto je povezano sa zaštitom životne sredine. Ovo pre svega važi za ljudska prava na socijalnom, ekonomskom, kulturnom i političkom planu. Sva ljudska prava mogu biti u punoj meri zaštićena jedino u zdravoj životnoj sredini. Ljudska prava mogu biti zaštićena samo u ekološki zdravoj životnoj sredini. Zato se danas ne može zamisliti nijedan moderan politički program u ekonomski razvijenim zemljama koji kao jedan od ciljeva ne proglašava i borbu za zdravu životnu sredinu. Neke zemlje između ostalih i naša, unele su zaštitu ovog prava u svoje ustave. Nažalost, i pored ovakvog interesa, samo u Afričkoj povelji i protokolu uz Američku konvenciju iz 1988. godine, od svih međunarodnih konvencija iz oblasti ljudskih prava, ono izričito spominje. Tako se ono u Afričkoj povelji na sledeći način definiše:
„Svi narodi imaju pravo na opšte povoljno stanje okoline koja pogoduje njihovom razvoju.“ (čl. 24 )
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET