Ekološka kriza kao globalni problem | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekološka kriza kao globalni problem". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: EKOLOŠKI MENADŽMENT
EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM
SARDŽAJ
1 UVOD 2
2 KRIZA ŽIVOTNE SREDINE 3
3 IZVEŠTAJ O STANJU PLANETE 4
4 VELIKI GLOBALNI PROBLEMI 4
4.1 Ozonska rupa 4
4.2 Efekat staklene bašte 6
4.3 Kisele kiše 7
4.4 UV Zračenja 8
5 ZANIMLJIVOSTI 10
5.1 Pozitivne 10
5.2 Negativne 10
6 ZAKLJUČAK 12
7 LITERATURA 13
UVOD
Zagađenost i zaštita životne sredine već više decenija predstavljaju veoma značajan problem čovečanstva, bez obzira na trenutni stepen razvoja društva i proizvodnih snaga u pojedinim delovima naše planete. Postojeći problemi se nameću nauci i operativi naglašenom aktuelnošću i akutnošću, te sve jasnije dolazi do zaključka da zdrave životne sredine nema previše, da su brojni elementi u njoj ugroženi, da je stepen samoregulacije nekih objekata neznatan i da jednom poremećeni ekološki odnosi gotovo ničim i nikada ne mogu biti dovedeni u prvobitno stanje. Bez obzira na značajne regionalne razlike u stepenu ugroženosti životne sredine, posebno njene prirodne komponente, planovi, programi i akcije njene zaštite i unapređenja su globalni problem.
U ovom, XXI veku, društvo se suočava sa sledećim globalnim problemima: - oštećenjem biosfere i njenim ekosistemima, - ogromnim brojem stanovnika – preko 6 milijardi sa prognozom udvostručavanja do 2020.godine, - iscrpljivanjem i umanjenim količinama mnogih izvora mineralnih i energetskih sirovina, - zagađenjima i degradaciom medijuma vazduha, vode, zemljišta, - globalnim promenama klime, - uništenim vrstama biljnog i životinjskog sveta i daljim ugrožavanjem biodiverziteta, - beskućništvom ¼ svetskog stanovništva, - oštećenjima ljudskog zdravlja i ugrožavanjima života, - velikim količinama otpada u sva tri agregatna stanja i sl. Opstanak ljudskih zajednica je u prošlosti veoma često bio ugrožen prirodnim katastrofama, epidemijama, ratovima, oskudicom hrane i drugim uticajima koji su, međutim, uvek bili prostorno ograničeni. Za razliku od egzistencijalnih kriza prošlosti, krize današnjice ne potiču od prirodnih nepogoda koje su prostrorno ograničene, već od globalnog nesklada u idejno-materijalnom smislu čitave industrijske civilizacije. Do sada čovek nije bio u stanju da stvori jedan idealan sistem civilizacije i da izbegne krizna stanja tog sistema reši.
Globalni problemi kao što su zagrejavanje zemljine atmosfere, ozonske rupe i uništavanje tropskih šuma najslikovitije predstavljaju globalizaciju, jer se radi o globalnim problemima koji moraju da se rešavaju globalno.
KRIZA ŽIVOTNE SREDINE
Naše vreme, je samo kalendarska granica XX i XXI v., drugog i tećeg milenijuma naše ere, ali i određeni prelomni moment razvoja čovečanstva.Koncept ekološki održivog društveno-ekonomskog razvoja postaje, u savremenim uslovima, kamen temeljac planiranja razvoja ostavljajuću uticajna sve sfere ljudske delatnosti. U novim uslovima postojanja prethodne teorije imaju ograničenu oblast primene. Tako se pretpostavlja da osnovni i na kraju kajeva određujući faktor istorijskog procesa, proizvodne snage, nivo koji krakakteriše stepen čovekovog ovladavanja prirodnim silama. Zaista ode vremena početka industrijske revolucije ekonomska sredina (materijalni uslovi života društva) se brzo menjala. Posmatraćemo neprekidan rast proizvodnih snaga, i odgovarajućih predmeta potreba. Pomoću tehničkih dostignuća čovek je obezbedio sebi komforne uslove egzistencije. Rast njegovih mogućnosti činio se bezgraničnim. Međutim, praralelno sa rastom proizvodnje i odgovarajućih potreba, sve veći značaj stiču i naličja civilizacije. Ekologija je nešto što je uvekna drugom mestu, odmah posle ekonomije i potrebe za novcem i moći.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET