Ekološka kriza i ekološke katastrofe | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekološka kriza i ekološke katastrofe". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

EKOLOSKA KRIZA
1.EKOLOSKA KRIZA I EKOLOSKE KATASTROFE
Objasnjavajuci odnos prirode I ljudskog drustva, videli smo da je taj odnos uvek istoriski odredjen, konkretan I promenljiv. On zavisi od stepena razvoja proizvodnih snaga drustva. Na niskom stepenu njihovog razvoja odnosno u njihovom siromastvu ljudsko drustvo je u velikoj zavisnosti od prirode. Njegov opstanak I razvoj gotovo iskljucivo zavisi stihijnih zakonitosti razvoja prirode. Sa razvojem proizvodnih snaga odnosno sa usavrsavanjem sredstava za rad pocev od kamena, bronzane I metalne sekire, preko luka I strele, vatre, pa sve do parne, elektricne I atomske energije, covek pocinje da se istrze iz zagrljaja prirode,da se osamostanljuje I da povratno deluje na nju, da je prilagodjava svojim potrebama. Na danasnjem stepenu razvoja prirodnih snaga covek je uspeo da ovlada mnogim stihijnim zakonitostima prirode, da umnogome posstane ravnopravni partner u odnosu sa njom, pa cak I da je nadvisi, da je pobedi u mnogo cemu. Medjutim, tanjegova pobeda znaci istovremeno I njegov poraz. Uplicuci se u normalne tokove prirodnih zakonitosti, presecajuci ih, covek je stvorio veliki nered, dezorganizaciju. Zagadjujuci kopno, vazduh, vodu, pa cak I Kosmos, covek je umnogome ugrozijo svoju zivotnu sredinu, uslove svoga zivota I rada, pa cak I sopstven opstanak. Tako mu se pobeda nad prirodom vraca kao bumerang. To se posebno odnosi na one ljudske tvorevine za koje postoji mogucnost da se mogu oteti kontroli odnosno kad se otmu kontroli mogu izazvati stetne posledice sirokih razmera. Takav slucaj recimo, sa nuklearnim elektranama. Kod svih nuklearnih elektrana postoji opasnost od akcidentnih (incidentnih) stanja. Bilo je dosta takvih akcidenata. Najpoznatiji su u SAD, na nuklearnim elektranama Harizburg, Dejvis-Bes I Riclend; u bivsem SSSR-u na nuklearnim elektranama Sevcenko I Cernobilj.
U Cernobilju (Ukrajina) 26. aprila 1986. Godine doslo je do ostecenja, paljenja I topljenja jezgra u reaktoru, u kojem je poginuo 31 covek, 300 je povredjeno, a 135.000 ljudi je odmah evakuisano iz kruga precnika 30 kilometra od nuklearke. Kakve ce genetske posledice nastati za uze I sire okruzenje, sa koliko ce neprirodnih mutacija biti pogodjeni novi narastaji, za sada precizno ne znaju ni niajveci eksperti. Jedno je sigurno zna se da je Cernobilj postao sinonim za strah od tehnicko-tehnoloske katastrofe I da simbolizuje kaznu za ljudsku nekontrolisanu zelju za progresom.
Medjutim , to sto svaka nuklearka predstavlja potencijalnu opasnost, ne znaci da ce se ljudi odreci njihovog koriscenja. Povodom akcidenta u Cernobilju to su izjavljivali nadlezni pojedinci. Tako, na primer, direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju, tim povodom je izjavio da nuklearna energija nije luksuz kojeg se mozemo odreci, vec da je to stvarnost sa kojom moramo saziveti. Slicne izjave dali su I najveci svetski strucnjaci za atomsku energiju u smislu: nuklearna energija odgovara nasim stvarnim potrebama I zato ne moze da bude izostavljena; nuklearna energija predstavlja istoriski zakonomeran stepen tehnickog progresa, koga se ne mozemo odreci, niti ga, pak, mozemo preskociti; kao sto katastrofa “Celendzera” nece zaustaviti letove u svemir, tako ni katastofa u Cernobilju nece uticati na ljude da prestanu sa koriscenjem nuklearnih elektrana itd.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET