Buka u saobraćaju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Buka u saobraćaju". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

1.1. Uvod
Pod „bukom" podrazumevamo svaki oblik zvučnog ili vokalnog nadražaja koji prevazilazi normalni prag mogućnosti apsorpcije i verifikacije našeg slušnog organa, a što mogu izazvati akustične intencije koje dolaze iz neposredne okoline. Zakonski definisano, buka je subjektivni osećaj izazvan bilo kojim neželjenim zvukom koji nastaje mehaničkim treperenjem elastičnog medija između 16 i 20.000 herca (Hz).
Buka može izazvati kako fizičke (gubljenje sluha), tako i psihološke probleme, kao na primer kroz fenomen „uzdrmanosti duha", a što se pre svega odnosi na nedostatak koncentracije, malaksalost, dezorijentaciju i različita apatična stanja.
Zavisno od intenziteta, buka na čoveka može imati sledeće uticaje:
- buka do 50 dB (decibela) prekida san,
- buka do 60 dB izaziva slabije psihološke efekte,
- buka od 60 do 90 dB stvara ozbiljne psihološke i neurološke smetnje te povećava krvni pritisak,
- buka iznad 90 dB dovodi do oštećenja sluha,
- buka iznad 120 dB izaziva bol i akutno oštećenje sluha.
Slika 1 – procentualni prikaz izvora buke
Problem buke nema svoj specifičan istorijski koren (ljudi iz ranijih stoleća nisu doživljavali buku na način kako to danas mi činimo), već se otkriva kao nepoželjan, ali i neminovan nusprodukt moderne civilizacije i onoga što čini osnovu i simbol njenog nastanka, a to je mašina. Na početku industrijske revolucije u 19. veka, buka mašina označavala je himnu napretka čovečanstva, dok danas postaje noćna mora urbanog življenja. Zbog toga nije ni čudo da su današnji trendovi proizvodnje svakovrsnih praktičnih aparata za široku upotrebu usmereni na smanjenje decibelnih jedinica koje bi mogle uznemiravati vlasnika. Jedan od glavnih inovativnih trendova današnjice je proizvodnja bešumne tehnike, pa tako imamo „tihe" frižidere, usisivače, mašine za veš i suđe... Sve ovo navodi na zaključak da je buka shvaćena kao praktičan problem koji se može i treba tehnološki ukloniti u skladu s određenim proizvodnim standardima.
Međutim, kako rešiti problem javne buke, one koju čujemo na ulicama i koja nam, obično, stvara velike probleme? Svetske metropole, između ostalog, imaju imidž „džungli na asfaltu", a glavni uzrok te ogromne buke u velikim gradskim centrima pre svega leži u problemu saobraćaja, odmah iza toga dolazi preglasna muzika u ugostiteljskim objektima.
1.2. Buka kao globalni problem
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 120 miliona ljudi ima problem sa sluhom, više od polovine Evropljana živi u bučnom okruženju, a noćni nivo buke posebno ugrožava i ometa san jedne trećine Evropljana. Građani u razvijenim zemljama veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na to da buka kritično opterećuje kvalitet života u gradovima.
Intenzivan saobraćaj, građevinske mašine, vozila za komunalno održavanje u ranim jutarnjim satima, kada je san najslađi, preglasni koncerti u vreme kada treba da idete na počinak, usisivač ili mikser kada gledate utakmicu... Buka, buka, buka... Ostaje nam pitanje: da li da naučimo da živimo sa njom, ili da se borimo protiv nje? Povišen nivo komunalne buke predstavlja jedan od vodećih ekoloških problema današnjice. Rezultati višegodišnjeg praćenja nivoa komunalne buke ukazuju na trend porasta dnevnog i noćnog nivoa komunalne buke, što značajno doprinosi nastanku zdravstvenih posledica akustičkog zagađenja životne sredine.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET