Biodiverzitet Kopaonika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Biodiverzitet Kopaonika". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA PRIMENJENU EKOLOGIJU „FUTURA“
BEOGRAD
Predmet: Zaštita biodiverziteta
– Seminarski rad –
Tema:
BIODIVERZITET KOPAONIKA
Beograd, Decembar 2010
SADRŽAJ
1. Uvod
2.1. Opis područja
2.2 Pravna regulative
2.3. Diverzitet Kopaonika i njegovo stanje
2.4. Diverzitet vrsta i njihova ugroženost
2. 5 Ugroženost i zaštita biodiverziteta
2.6 Vrste sa crvene liste i pod drugom zaštitom
2.7 Efikasnost Nacionalnog parka u zaštiti
3. ZAKLJUČAK
U ovom radu ćemo se osvrnuti procenu biodiverziteta Kopaonika , kao I na biljne I životinjske vrste koje nastanjuju ovaj predeo.
UVOD
U prirodnoj baštini svake zemlje nacionalni parekovi zauzimaju posebno mesto . To su područja od izuzetnog prirpdnog , ali i kulturno – istorijskog značaja. Jedno od takvih mesta jeste i Kopaonik .
2. 1. Kratak opis područja
Geografski položaj - Kopaonik je smešten u centralnom delu Srbije. Zapadnu granicu
Kopaonika čine Ibar i nešto južnije Sitnica, Lab na jugoistoku a istočnu granicu čini linija
Bubnica - Suvi Do – Mala Kosanica. Severna granica je dobro izražena rekama
Rasinom, Koznicom, Pločkom rekom i Jošaničkom rekom. Kopaonik zahvata površinu
od 2758 km kvadratnih, dužina ovog prostora je 82,7 km a njegova širina je 63,5 km.
Najniža tačka na ovom prostoru je ušće Jošanice u Ibar, 370 m, a najviša tačka je
Pančićev vrh, 2017 m, što znači da je visinska razlika ove dve tačke 1647 m.
Geološki sastav - Najsavremenija geološka istraživanja su pokazala da Kopaonik po
vremenu svog nastanka i najvećem broju svojih geoloških odlika pripada unutrašnjim
Dinaridima, a da na strukturnom planu pripada vardarskoj geotektonskoj jedinici (Mišić,
složene građe. Na njemu su zastupljena sva tri osnovna tipa stena: sedimenti, magmatiti
i metamorfiti. Najstarije stene Kopaonika nastale su u doba donjeg trijasa. Ove stene
mogu se grupisati u tri formacije:
Formacija škriljaca
Formacija krečnjaka i dolomita
Formacija zelenih stena
Hidrološke karakteristike - U pogledu vodnog bogatstva Kopaonik se odlikuje velikim
brojem izvora posebno u svojim najvišim delovima. Veliki broj potočića i planinskih
rečica gradi gustu hidrografsku mrežu.
Po gustini hidrigrafske mreže i količini vode na prvom mestu je sliv Samokovske reke.
Ona izvire ispod samog vrha Suvog Rudišta na 1900m n.v.i uliva se u Jošanicu na 557
m n.v.. Prema jugoistoku se spuštaju Lisinska i Barska reka koje se nešto niže spajaju u
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET