Život | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Život". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Život
Na početku beše reč. Reč je svojim porukom preobratila more, umnožavajući se nezaustavljivo i zauvek. Reč je otkrila kako da preuradi jedinjenja, tako zarobi te male vrtloge u struje entropije i učini ih živim. Reč je preobratila kopnenu površinu planete iz prašnjavog pakla u zeleni raj. Reč je slučajno procvetala i postala dovoljno dovitljiva da napravi kašastu novotariju, nazvanu ljudski mozak, koja može da saznaje i da bude svesna same reči.
Moja kašasta novotarija se zapanji svaki put kada pomislim ovu misal. Ja sam veoma srećan u četri milijarde godina duge Zemljine istorije, živim baš danas. Među pet miliona vrsta, bio sam te sreće da se rodim kao svesno ljudsko biće. Među šest milijardi ljudi na planeti, ja sam bio toliko privilegovan da budem rodjen u zemlji u kojoj je reč otkrivena . U celoj Zemljinoj istoriji, biologiji i geografiji, ja sam se rodio baš pet godina posle trenutka kada su, i baš dvesta milja od mesta gde su, dva člana moje sopstvene vrste otkrila strukturu DNK i tako spoznala najveću, najjednostavniju i naj neočekivaniju tajnu univerzuma. Ismevajte moje oduševljenje koliko god hoćete; smatrajte me smešnim materijalistom zbog ulaganja tolikog oduševljenja u jedan akronim. Ali pratite me na putu, unatrag, do samog pra-početka života, i nadam se da ću moći da vas ubedim u neizmernu fascinantnost reči.
Pošto su zemlja i okean verovatno bili naseljeni biljkama mnogo pre nego što su postojale životinje; i mnogim familijama životinja mnogo pre nego drugim familijama životinja mnogo pre nego drugim familijama životinja, treba li da pretpostavimo da je jedna ista vrsta živih filamenata (bila) uzrok celokupnog organskog života“ zapitao je učeni poeta i fizičar Erazmus Darvin (Erasmus Darwin) 1974.godine. To je bila zastrašujuća misao za to doba, ne samo zbog smele pretpostavke da sav organski život ima zajedničko poreklo, iznete šezdeset pet godina pre nego što je njegov unuk Čarls (Charles Darwin) napisao knjigu na tu temu, već i zbog neobične upotrebe reči „filamenti“. Tajna života je zaista jedinstvena nit.
Ipak, kako jedna nit može učiniti nešto živim? Život je, za definisanje, škakljiva stvar, i sastoji se od dve vrlo različite veštine: sposobnosti da se replikuje i sposobnosti da stvara red. Živa bića proizvode kopije slične sebi: zećevi proizvode zečeve, maslačići maslačje. Ali zečevi rade više i više od toga. Oni jedu travu, transformišu je u zečije meso i, na neki način, grade uređena i složena tela iz nasumično haotičnog sveta. Oni ne prkose Drugom zakonu termodinamike, koji kaže da u zatvorenom sistemu sve teži od reda ka neredu, jer zečevi nisu zatvoreni sistemi. Zečevi grade pakete reda i složenosti, nazvane telima, na račun trošenja velikih količina energije. Kao što je Ervin Šredinger rekao, živa bića „piju uređenost“iz okoline.
Ključ za obe ove osobine života je informacija. Sposobnost replikacije je omogućena postojanjem recepta, informacije neophodne za stvaranje novog tela. Jaje jednog zeca nosi instrukcije za formiranje novog zeca. Ali sposobnost stvaranja reda kroz metabolizam, takođe zavisi, od informacije – instrukcije za formiranje novog zeca. Ali sposobnost stvaranja reda kroz metabolizam, takođe zavisi od informacije – instrukcije za izgradnju i održavanje opreme koje kreira rad. Odrastao zec, sa svojom sposobnošću da se reprodukuje i metaboliše, je unapred uobličen i predodređen u svojim živim filamentima na isti način kao što je kolač unapred uobličen i predodređen u receptu. Ta je ideja potekla još od Aristotela, koji je rekao da je „koncept“ pileta sadržan u jajetu, ili da je žir bukvalno „informisan“ o planu za hrastovo drvo. Kada su se Aristotelova nejasna opažanja informacione teorije, sahranjena pod generacijskim naslagama hemije i fizike, opet pojavila usred otkrića moderne genetike, Maks Delbrik se našalio da grčkom mudracu treba dodeliti posthumano Nobelovu nagradu za otkriće DNK.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET