Struktura, funkcija i fiziologija kože | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Struktura, funkcija i fiziologija kože". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

O koži
Koža je najveći organ ljudskog tela. S obzirom da čini barijeru između spoljašnje sredine i unutrašnjih organa, na njoj se odražavaju mnogobrojna telesna oboljenja kao i složeni spoljnji uticaji. Zato je neophodno upoznati osnovnu građu ovog organa. Funkcije kože se mogu najbolje grupisati na sledeći način:
Štiti telo od mehaničkih, hemijskih i termičkih povreda,  
Štiti telo od patoloških mikroorganizama pošto se u njoj nalaze mnogobrojne žlezde koje neprekidno luče antibakterijske materije koje sprečavaju naseljavanje površine tela pomenutim mikroorganizmima;
Imunološki aktivne ćelije u tkivu kože predstavljaju jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama protiv infekcije;
Koža reguliše telesnu temperaturu uz pomoć znoja koji luče lojne žlezde. Svojim isparavanjem sa velike površine kože znoj smanjuje unutrašnju temperaturu. Pošto je  koža ispunjena krvnim sudovima koji u njoj čine gustu mrežu, cirkulacija koja se odvija od najdubljih delova tela prema površini omogućava održavanje temperature na približno konstantnim vrednostima;
Osigurava se i stalna koncentracija vode u tkivima eliminisanjem soli koja povlači sa sobom i vodu. S druge strane, koža ne dozvoljava isparavanje vode i sušenje unutrašnjih tkiva;
Zbog mnogobrojnih nervnih završetaka, koža je najvažniji senzitivni organ koji omogućava osećanje pritiska i bola.
Kožni sistem(koža)
Koža predstavlja spoljašni sloj tela koji štiti organizam od različitih spoljasnjih uticaja(mehaničkih povreda,hemijskih materija,mikroorganizama,sunčevog zračenja i isparavanja).Koža ima i ulogu primanja spoljasnjih nadražaja i izlučivanja,a kod nekih životinja i u disanju,ishrani,kretanju ili održavanju temperature tela.
Kod najvećeg broja životinja koža je sagradjena od jednoslojnog epitela-pokožica.Jedino je kod kičmenjaka pokožica višeslojna.U koži kičmenjaka ispod pokožice nalazi se jos jedan sloj vezivnog tkiva-krzno.
Kod većine životinja na površini kože obrazuju se različite dodatne tvorevine(kutikula,rožne krljušti kod gmizavaca,perije kod ptica,dlaka kod sisara).U koži se nalaze i kožne žlezde različite gradje i uloge i brojni čulni organi.
Struktura kože
Idući od dubine ka površini, postoje jasno odvojeni sledeći slojevi kože:
Subcutis - potkožno masno tkivo ima zaštitnu ulogu kao toplotni izolator i "rezervoar" energije.
Dermis  - srednji sloj koji daje čvrstinu i elastičnost koži zahvaljujući vezivnim i elastičnim vlaknima. Prožet je krvnim i nervnim elementima i sedište je brojnih folikula dlaka i lojnih žlezda.
Dermis čini,,nepravilno,,vezivno (fabrozno) tkivo.Ovo vezivno tkivo sadži kolagene I elastine.Kolagene daju čvrstinu a elastini elastičnost koži.
Nervni prelaz izmedju dermisa I epidermisa se naziva papilarni sloj.Papilarni sloj je jako bogata kapilarima koji su od značaja za ishranu I dermisa I epidermisa.
U dermisu su dlačice(kosa),nokti,senzorni receptori I razni tipovi žlezde.
Epidermis  - je najtanji sloj kože koji vidimo na površini. Njegove slojevito raspoređene ćelije Keratinociti naležu na dermis zajedno sa Melanocitima, ćelijama koje su zadužene da stvaraju pigment Melanin  i daju boju koži. Na površini, u Rožastom sloju postepenom diferencijacijom keratinociti isomer i "perutaju" se.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET