Sistem organa za varenje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sistem organa za varenje". Rad ima 31 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

XIII БЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА
Матурски рад: Биологија
Тема:
Систем органа за варење
Професор: Ученик:
Десанка Динић Арсић Ана IV-8
Београд, Јун 2007.
УВОД 3
ХРАНА 4
ПУТ РАЗЛАГАЊА ХРАНЕ У ЦРЕВНОМ ТРАКТУ 5
УСНА ДУПЉА (cavum oris) 6
ЗУБИ (dentes) 6
ЈЕЗИК (lingua) 7
ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ (glandulae oris) 8
ЖДРЕЛО (pharynx) 9
ЈЕДЊАК (esophagus) 10
НЕКА ОБОЉЕЊА ЈЕДЊАКА 11
ЖЕЛУДАЦ (ventriculus s. gaster) 11
ЧИР НАЖЕЛУЦУ 14
ЦРЕВА 15
ТАНКО ЦРЕВО (intestinum tenue) 16
ДВАНАЕСТОПАЛАЧНО ЦРЕВО (duodenum) 16
ЧИР НА ДВАНАЕСТОПАЛАЧНОМ ЦРЕВУ 17
ГУШТЕРАЧА (pancreas) 17
ЈЕТРА (heper) 20
КАМЕН УЖУЧИ 21
ЖУТИЦА 22
АПСОРПЦИЈА СВАРЕНИХ МАРЕРИЈА У ТАНКОМ ЦРЕВУ 23
СЛЕПО ЦРЕВО - ЦЕЦУМ 24
ПРАВО ЦРЕВО(чмарно црево) - РЕКТУМ 25
ЧМАР-АНУС 25
ЗАПАЉЕЊЕ ЦРЕВА 26
ГЛАД ИАПЕТИТ 27
ТЕГОБЕ СА ВАРЕЊЕМ 28
ЗАКЉУЧАК 29
ЛИТЕРАТУРА: 30
УВОД
Ћелије човечјег тела састоје се углавном од течности и могу да се хране само течностима. Да би тело снабдело своје ћелије храном која им је потребна, оно мора претворити кабасту храну коју узимамо у течну кашу. Затим из те каше мора издвојити ситне честице које могу да послуже за исхрану ћелија, а затим да избаци преостале отпатке.
Група органа који разлажу кабасту храну у честице и одвајају хранљиве честице од отпадака зове се систем органа за варење (apparatus digestorius).
Овај систем чини цев за варење - уста, једњак, желудац и црева - и неколико жлезда као што су јетра, гуштерача и пљувачне жлезде, које луче течност за лакше разлагање хране.
Варење хране је сложен процес током кога макромолекули хране, угљени хидрати, масти и протеини трпе низ механичких и биохемиијских промена, чиме се разграђују до основних градивних јединица или мономера: глукозе, масних киселина и амино-киселина, које ћелије могу директно користити за процесе градње, али и као извор енергије.
3
ХРАНА
Опстанак живих бића и њихово нормално функционисање омогућава уношење хране у организам јер је храна извор енергије, али и градивни материјал за раст и размножавање организма.
Комплетну храну која задовољава енергедске и градивне потребе организма чини макрохрана биљног и животињског порекла, односно угљени хидрати, протеини, масти и нуклеинске киселине, али и микрохрана као што су витамини, и неоргански елементи.
Скоро сви угљени хидрати хране су дугачки ланци полисахарида (као сто је скроб), или краћи ланци, олиго и дисахариди (као сто су сахароза и лактоза) састављени од два или више моносахарида повезаних гликозидном везом. Тело све угљене хидрате претвара у прост шећер. Најједноставнији облик је глукоза. Шећер се претвара у енергију сагоревањем.
Неке намирнице које садрже угљене хидрате: кукуруз, грашак, пасуљ, кромпир, мед, воће, црни хлеб, разна жита.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET