Nymphaceales | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nymphaceales". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Садржај:
Angiospermae (скривеносеменице)......................................................................................... 3
Klasa Dicotyledones................................................................................................................... 6
Разлике и сличности монокотила и дикотила .......................................................................6
Ред Nymphaceales...................................................................................................................... 7
Фамилија Nymphaeaceae ...........................................................................................................7
Род Nymphaea............................................................................................................................ 8
Врста Nymphaea alba................................................................................................................. 9
Род Nuphar................................................................................................................................ 10
Врста Nuphar lutem.................................................................................................................. 10
Врста Nuphar pumilum .............................................................................................................11
Род Victoria ..............................................................................................................................12
Литература ................................................................................................................................13
Angiospermae (скривеносеменице)
У једну од најбројнијих врста биљака убрајају се скривеносеменице са преко 250 000 рецентних врста. Представници ове групе биљака се међусобно веома разликује по морфолошким одликама, као и по анатомској грађи, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода. Значај скривеносеменица како за копнене екосистеме, тако и за човека је огроман. Својим изгледом и квантитетом одређују изглед и структуру екосистема, такође, у већини случајева чине највећу биомасу екосистема. Значај за ћовека се огледа у могућности гајења ових биљака ради сопствених потреба и исхране домаћих животиња. У њих спадају дрвенасте биљке (дрвеће и шибље), полудрвенасте, зељасте вишегодишње и једногодишње биљке. Цвет скривеносеменица је веома разнолик.Може бити једнополан или двополан, појединачан или груписан у сложене цвасти. Сматра се да порекло воде од шишарки, најпримитивнијих облика голосеменица, међутим, основна ралика цвета и шишарки свих голосеменица јесте у томе да цвет поседује оплодни листић. Грађа цвета у систематском погледу има значајну улогу јер су спољашња морфологија и унутрашња грађа цвета веома постојане и стабилне. Најстабилнији карактер чини проводни систем цвета. У зависности од положаја тучка у односу на остале делове цвета разликујемо хипогини и епигени цвет.
Проводни систем хипогиних цветова је у облику цилиндра. Кроз цветну дршку која се проширује у цветну ложу, проводни систем се шири у облику конуса мале висине. У висини чашичних листића долази до раздвајања проводних снопића, тако да сваки чашични листић садржи по један проводни снопић. Проводни снопићи се такође одвајају и прожимају круничне листиће. У зависности од броја проводних снопића који улазе у сатав круничних листића разликујемо две класе: Magnoliopsida и Liliopsida . Код класе Magnoliopsida крунични листићи садрже по један проводни снопић, а код класе Liliopsida постоје један или више проводних снопића. Прашници садрже по један проводни снопић, док тучак садржи три проводна снопића, од којих су два бочно распоређена, а средишњни се наставља у стубић тучка.
Проводни снопићи код епигиних цветова полазе од цветне дршке, настављају се у цветну ложу до нивоа чашичних и круничних листића где се гранају, док се у прашницима ретко гранају. Главни проводни снопић се наниже, у правцу цветне дршке савија. Након савијања проводни снопић одлази у оплодне листиће где се грана, а потом у семене заметке.
Цвет скривеносеменица је заштићен двојним омотачем (перијантом), који штити прашнике (андрецеум) и оплодне листиће (гинецеум). Цветни омотач је састављен из чашице и крунице.
Као основну улогу, чашице штите цвет, нарочито у фази пупољка, такође, служи као орган за допуну фотосинтезе. На попречном пресеку чашишног листића уочавају се епидермис лица, епидермис наличја и мезофил листа. Епидермис је изграђен из чврсто спојених и кутинизираних ћелија, а како на лицу, тако и на наличју уочавају се стоме и различите врсте длака. Ћелије мезофила садрже хлоропласте од којих потиче зелена боја чашичних листића . Мезофил је изграђен од паренхимских ћелија између којих се налазе веома крупни интерцелулари.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET