Minerali, Vitamin A i Proteini | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Minerali, Vitamin A i Proteini". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 1.Mineral
Trenutna broj poznatih minerala u prirodi je preko 4.000. Od njih preko 120 su česti u prirodi. Minerali se nalaze u stenama u prirodi i izučavanje minerala je bitno za izučavanje stena jer se na osnovu njihovih karakteristika može zaključiti kakva je bila geneza stena, dakle, u kojim uslovima su nastale.
1.1Definicija i klasifikacija
mineral je element ili hemijsko jedinjenje koje je obično kristalasto i koje je nastalo kao rezultat geoloških procesa
Nove klasifikacije uključuju organsku klasu .
1.2Hemijski sastav
Minerali mogu biti prostijeg ili složenijeg hemijskog sastava. Ako u hemijskom sastavu nekog minerala neki element ima učešće od preko 1% on se naziva makroelement minerala a ukoliko je njegovo učešće manje od 1% tada se naziva mikroelement ili element primese.Zbog veoma malog sadržaja u hemijskom sastavu količina mikroelemenata se izražava u posebnim jedinicama:
1 ppm = 10-6 grama
1 ppb = 10-9 grama
Hemijski sastav minerala je od velikog značaja pri sistematizaciji i klasifikaciji mineralnih vrsta (samorodni elementi, sulfidi, oksidi, karbonati, silikati i dr.).
1.3Struktura minerala
1.4Osobine minerala
1.5 Boja minerala
Boja minerala može biti:
idiohromatska,
alohromatska i
pseudohromatska.
Idiohromatska boja je ona koja potiče od minerala, odnosno njegova sopstvena boja koja zavisi od hemijskog sastava i od strukture minerala.
Alohromatska boja se javlja kao posledica uklapanja drugih mineralnih vrsta u procesu nastanka minerala.
Pseudohromatska boja nastaje od promena po površini minerala koje su u vidu skrame.
1.6 Boja ogreba
Boja ogreba je boja koju mineral prevlačenjem preko neglazirane keramičke pločice ostavlja kao trag.
1.7 Sjajnost
Od nemetaličnih sjajnosti postoje još:
sedefasta sjajnost koju imaju listasti kristalasti agregati,
svilasta - vlaknasti kristalasti agregati a
mat sjajnost se javlja kada kod minerala postoji odsustvo sjaja.
1.8 Cepljivost i prelom
Prilikom udara mineral se deli na dva dela pri čemu se razdvajanje minerala odigralo po površini koja može biti:
ravna - cepljivost
neravna - prelom.
Prelomi mogu biti:
školjkastog oblika - školjkasti,
iverasti i
potpuno neravni.
1.9 Magnetičnost
2.MAGNEZIJUM
(Mg, Mg2+, lat. Magnesia)
Magnezijum je jedan od najzastupljenijih mineralnih materija u mekim tkivima. Prosečna odrasla osoba sadrži od 20 do 28 grama magnezijuma, od čega se oko 60% nalazi u kostima. Ostatak je u mišićima, mekom tkivu i telesnim tečnostima. Magnezijum se u visokim koncentracijama može naći unutar ćelija, posebno srčanih i ćelija mozga.
2.1 Fiziološka uloga
Magnezijum je kofaktor za preko 300 enzimskih reakcija, posebno onih koje učestvuju u metabolizmu komponenata hrane i stvaranju novih molekula značajnih za zdravlje čoveka.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET