Fiziologija međumozga | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiziologija međumozga". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UŽIČKA GIMNAZIJA
Maturski rad iz biologije
Fiziologija međumozga
Užice, maj 2009.
SADRŽAJ
TOC "Naslov1;1;Naslov2;2;Naslov3;3" UVOD PAGEREF _Toc231275943 h 3
FIZIOLOGIJA MEĐUMOZGA PAGEREF _Toc231275944 h 3
Centralni nervni sistem PAGEREF _Toc231275945 h 3
Podela centralnog nervnog sistema PAGEREF _Toc231275946 h 3
MEĐUMOZAK (diencephalon) PAGEREF _Toc231275947 h 5
Podela međumozga: PAGEREF _Toc231275948 h 5
TALAMUS (thalamus) PAGEREF _Toc231275949 h 6
Podela jedara talamusa prema funkciji: PAGEREF _Toc231275950 h 6
HIPOTALAMUS PAGEREF _Toc231275951 h 7
Podela jedara hipotalamusa PAGEREF _Toc231275952 h 7
Limbička kora PAGEREF _Toc231275953 h 8
Uticaj hipotalamusa na ishranu i metabolizam PAGEREF _Toc231275954 h 8
Uticaj hipotalamusa na termoregulaciju PAGEREF _Toc231275955 h 8
Uticaj hipotalamusa na ponašanje, instinkte i emocionalne reakcije PAGEREF _Toc231275956 h 9
Uticaj hipotalamusa na san PAGEREF _Toc231275957 h 9
Hormoni hipotalamusa PAGEREF _Toc231275958 h 9
HIPOFIZA PAGEREF _Toc231275959 h 10
Delovi hipofize PAGEREF _Toc231275960 h 10
ZAKLJUČAK PAGEREF _Toc231275961 h 12
LITERATURA PAGEREF _Toc231275962 h 13
UVOD
FIZIOLOGIJA MEĐUMOZGA
Centralni nervni sistem
Deo nervnog sistema koji obuhvata mozak i kičmenu moždinu, koordinira aktivnost živih bića međusobno i sa okolnom sredinom, koordinira funkcije svih organa i ćelija u urganizmu. Preko čulnih organa prima sve nadražaje spoljne sredine, kao i one iz unutrašnjosti organizma, pretvara ih u osećaje i podstiče specifične organe, prvenstveno mišićne i žlezdane, da reaguju na te uticaje. U toku embrionalnog razvića razvija se od nervne ploče ektodermalnog porekla, koja udubljivanjem formira nervnu cev, pri čemu nastaje šupljina – centralni kanal. Iz nervne cevi formira se CNS, čiji cilindrečni deo duž tela predstavlja kičmenu moždinu, dok prednji deo zadeblja i obrazuje tri proširenja: prednji, srednji i zadnji moždani mehur. U sledećem stupnju razvoja prednji i zadnji moždani mehur se deli i na kraju razvoja razlikuje se pet anatomskih celina: prednji mozak,medjumozak, srednji mozak, zadnji mozak i produžena moždina.
Podela centralnog nervnog sistema
kicmena moždina (pruža se unutar kičmenog kanala i odgovorna je za integrisanje jednostavnih odgovora i prenošenje informacija iz mozga i prema njemu,od kičmene moždine polazi 31 par spinalnih nerava).
mozak (encephalon):
prednji mozak
veliki mozak (telencephalon): morfološki i funkcionalno najrazvijeniji deo mozga. Sastoji se iz dve hemisfere. Sa spojlašnje strane hemisfera nalazi se siva masa koja se sastoji od kore i subkortikalne sive mase lokalizovane u beloj masi. Moždanu komoru pokrivaju brazde i vijuge; sedište je najviše psihičke delatnosti , govora mišljenja i pamćenja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET