Zadaci Državne Bezbednosti | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zadaci Državne Bezbednosti". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ
НИШ
ЗАДАЦИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
- Семинарски рад -
Ниш, април 2010.
САДРЖАЈ
1.) УВОД ......................................................................................................2
2.) ИСТОРИЈАТ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ ........................................... 3
3.) БЕЗБЕДНОСНО – ИНФОРМАТИВНА АГЕНЦИЈА ........................ 5
4.) ЗАДАЦИ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ............................................... 6
5.) ЗАКЉУЧАК ........................................................................................... 8
6.) ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................... 9
1. УВОД
Потреба за безбедношћу је потреба која, поред осталих потреба човека, има велику улогу у историји човечанства. Безбедност је нераздвојан атрибут државе без обзира на политички систем, облик владавине или државно уређење. Спречавањем и сузбијањем појава небезбедности држава доприноси остваривању високог степена заштите друштва од негативних појава. Аристотел је безбедност и благостање свег становништва означио као основни циљ функционисања државе. Усвајањем посебних докумената о безбедносној сфери држава регулише своју безбедност. Систем безбедности има основну функцију да спречи све облике угрожавања друштва.
Безбедност можемо поделити на:
1.) Јавну безбедност – која подразумева заштиту грађана и њихову имовину у држави и остварује се: одржавањем јавног реда и мира, спречавањем и сузбијањем кривичних дела, осигурањем функционисања саобраћаја...
2.) Државну безбедност – која подразумева стање заштићености државе од стране такозваног политичког криминалитета. Остварује планирањем и предузимањем мера и активности са циљем откривања, праћења и сузбијања носилаца угрожавајућих делатности у земљи и иностранству.
3.) Војна безбедност – подразумева заштиту оружаних снага обједињавањем функција и задатака државне и јавне безбедности. Остварује се у оквиру посебних војних служби које имају војнообавештајни и контраобавештајни карактер.
4.) Људска безбедност – подразумева заштиту људског живота од свих облика његовог угрожавања.
Послови безбедности, тј. радње или поступци којима се остварују задаци безбедности, су најважнији део унутрашњих послова. Њихово извреше утиче на јавни ред и мир, личну и имовинску сигурност грађана и стање безбедности. Изостављањем ових послова утицало би се на остваривање безбедности.
Органи и службе безбедности као што су војска, полиција ( жандармерија, САЈ, ПТЈ, СБПОК ), службе безбедности ( БИА, ВОА, ВБА ), судови, тужилаштва и други органи су субјекти система безбедности.
2. ИСТОРИЈАТ СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ
Централна државна управа је 1862. године основана у Србији, а унутар ње и Министарство унутрашњих послова које је било задужено за јавну безбедност и обавештајно – безбедносне послове. Касније се стварају специјалне службе са јасно разграниченим кругом задужења и постепено се одвајају полицијски задаци јавне безбедности од задатака државне безбедности, што је допринело развоју система државне заштите.
Уставним конституисањем нове Југославије, после Другог светског рата, створени су услови да се реорганизује целокупна државне управе. Тада се оснива Управа државне безбедности ( УДБ ), која је била централизована обавештајно – безбедносна организација. УДБ - а је усмеравала рад у републичким Министарствима унутрашњих послова и била је на савезном нивоу. 1966. године, након политичких промена, УДБ – а је трансформисана у Службу државне безбедности ( СДБ ).
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET