Uzroci albanskog terorizma | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uzroci albanskog terorizma". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UZROCI ALBANSKOG TERORIZMA
Poznat i priznat pravnik Antoni Sotil zapoceo je svoja predavanja na Akademiji za medunarodno pravo u Hagu 1938. godine recima: "Jacanje teroristicih aktivnosti tokom poslednjih godina dovelo je do toga da terorizam postane jedna od najaktuelnijih problema današnjice".
Uporedjenje bitnih obeležja terorizma iz tog perioda i na pocetku ovog veka omogucava da se formuliše sledeca ocena: terorizam danas predstavlja jednu od najvecih pretnji bezbednosti i miru medunarodnoj zajednici. Ovo, pre svega zato što višestruka medusobna povezanost aktera terorizma ima za posledicu to, da prostorno ne ogranicava njihovo nasilje samo na jednu državu ili region, neposrednu žrtvu sve cešce napadaju upotrebom specificnog "oružja", odnosno teroristima samoubicama i opsežno se pripremaju da upotrebe oružje za masovno uništavanje.
Imajuci u vidu poznatu cinjenicu o tome da se društveni problemi najuspešnije rešavaju identifikacijom i otklanjanjem njihovih uzroka, iskrsava nezaobilazno pitanje:
-da li medunarodnoj zajednici nije poznat (ovaj) najefikasniji nacin odbrane od terorizma ili jeste, ali nije u stanju da se njime koristi? Brojni i raznovrsni, promenljivi, otklonjivi, delimicno otklonjivi ili neotklonjivi i, posebno, specificni uzroci terorizma za svaku mikrolokaciju (državu), koji se nacelno mogu razvrstati na objektivne i subjektivne, odgovor na pitanje cine veoma komplikovanim.
S tim u vezi, pomenimo to da Ad hoc Komitet OUN za medunarodni terorizam na sednici od 19. marta do 6. juna 1979. godine, iako nije uspeo da usaglasi stavove o definisanju terorizma, složio se da njegovi uzroci mogu se razvrstati na spoljne i unutrašnje.
Kao spoljni su identifikovani kolonijalizam, agresija, strana okupacija, mešanje u unutrašnje odnose država, politika ekspanzionizma i hegemonije i ekonomska eksploatacija prirodnih izvora država,
a kao unutrašnji - rasizam, rasna diskriminacija, aparhejd, genocid, neofašizam, povrede ljudskih prava, siromaštvo, beda i slicno .
Evidentno je da su identifikovani uzroci u suprotnosti sa jednim znacajnim obeležjem terorizma (amoralnost), jer mnogi od njih, posebno unutrašnji, objektivno, za teroriste predstavljaju "opravadanje" za brutalno nasilje kojim se služe radi postizanje politickog cilja. I pored ovakvog cudnovatog alibija za teroristicko delovanje, analiza savremenog terorizma u svetu ukazuje na to da preovladuju mikrolokacije ovog brutalnog nasilja, gde nijedan od navedneih ili drugih objektivnih uzroka nije pokrenuo njegove aktere da se koriste njime. Naprotiv, uocava se da je glavni uzrok njihovog nasilnickog opredeljenja i ispoljavanja subjektivna procena rukovodstva doticnog teroristickog subjekta o tome da društveni status ljudskog kolektiviteta (etnicki, socijalni, verski...) "u cije ime" primenjuju terorizam nije zadovoljavajuce uredjen (neadekvatan) u maticnoj državi ili medunarodnoj zajednici i da ga je mogucno i "dopustivo" menjati primenom nasilja. Takva procena iskljucuje mogucnost da se aktuelni ili potencijalni problem razmotri i reši na legitiman (parlamentaran) nacin. U stvari, takva psihopatološka procena proizvodi brojne iluzije, prvenstveno u smislu da je nasilje najcelishodnija, najbrža i jedino moguca alternativa. Kada razrešenje spornog ili "spornog" problema otpocne upotrebom terorizma, pocetni motivi terorista se osnažuju i iskrsavaju novi, a sve to doprinosi eskalaciji sukoba.
Terorizam albanskih ekstremista protiv Srbije i Crne Gore i Makedonije predstavlja karakteristican primer koji ukazuje na to da nema uporište u tzv. opravdanim (objektivnim) uzrocima, vec da je rezultat subjektivne (iluzorne) procene njihovih voda o tome da je "neko nekad oteo teritoriju Albancima" i da je tu "nepravdu" mogucno otloniti ovom vrstom nasilja. Dakako, istina je sasvim drugacija. Teritoriju na koju pretenduju albanski ekstremisti nikada nije bila albanska, medutim, oni u skladu sa teorijom o džihadu o stvaranju svestkog islamskog Kalifata, opsednuti su iluzijom da ce terorizmom uspeti da razbiju teritorijalni integritet maticne države i ustolice islamsku "veliku albansku državu" na Balkanu, problem koji se razmatra u ovom radu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET