Uticaj organizovanog kriminala na prostoru Kosova i Metohije na bezbednost u Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj organizovanog kriminala na prostoru Kosova i Metohije na bezbednost u Srbiji". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Kriminalističko – policijska akademija
Cara Dušana 196, Zemun
PREDMET:
Nacionalna bezbednost
TEMA:
UTICAJ ORGANIZOVANOG KRIMINALA NA PROSTORU KOSOVA I METOHIJE NA BEZBEDNOST U SRBIJI
Plavšić Ljiljana 110/08
Beograd, 2010
UTICAJ ORGANIZOVANOG KRIMINALA NA PROSTORU KOSOVA I METOHIJE NA BEZBEDNOST U SRBIJI
Uvod
Organizovani kriminal je realnost u Republici Srbiji, a njegova tendencija je da sve više ugrožava najveće vrednosti koje covek ima, telesni integritet i imovinu, i time preti da ugrozi, osnovni uslov mirnog života, bezbednost. Na prostoru naše zemlje organizovani kriminal se posebno ispoljava u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oružja i mogućnosti proliferacije oružja za masovno uništenje. Najveću opasnost po bezbednost predstavljaju novorazvijene umrežene organizovane kriminalne grupe i terorističke organizacije, ne samo kao alternativna„industrija” raznim legitimnim socijalnim sluzbama i industrija čiji se delovi međusobno takmiče, već više kao aspirativna vlada, čiji delovi sarađuju u celom regionu, preteći samoj državi.
Organizovani kriminal i terorističke organizacije u poslednjih šest godina ubrzano se šire i rastu na prostoru Kosova i Metohije. Navedeni trend pripisuje se globalnim procesima internacionalizacije, dezintegracije i „nemoći” međunarodnih snaga da se ozbiljno suprotstave toj pojavi. Posledica ovakvog stanja jesu stagnacija ili usporavanje razvoja društva, smanjenje kvaliteta života i ugrožavanje ljudskih prava i sloboda, odnosno destabilizacija i štetni uticaj sistemske korupcije na temelje društva, ekonomije i političkih institucija.
Terorizam je jedan od najvećih izazova, rizika i pretnji po globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost. Sa stanovišta bezbednosnih rizika i pretnji sa kojima se suočava Republika Srbija važna je analiza neposredne veze terorizma sa svim oblicima organizovanog, transnacionalnog i prekograničnog kriminala. U uslovima globalnog terorizma, Srbija moze biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno tako i kroz korišcenje njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama. Terorizam može za građane Srbiju da predstavlja najveću bezbednosnu pretnju, pa tako događaji vezani za Kosovo i Metohiju ostaju ključni za stabilnost i bezbednost regiona kao i za njegovu evropsku i evroatlantsku perspektivu.
Organizovani kriminal i terorizam na prostoru Kosova i Metohije
Nerešena pitanja granica između susednih zemalja, regionalne aspiracije velikih sila, težnje etničkih zajednica da organizovanim kriminalom finansiraju oružano delovanje radi nacionalne emancipacije, unutrašnja nestabilnost i slabost institucija, kontradiktorni i ponekad kontraproduktivni signali koje velike internacionalne organizacije i uticajne zemlje šalju u region Balkana, pospešuju nastanak i delovanje organizovanih kriminalnih grupa i terorističkih organizacija na prostoru Srbije. Ovo je naročito izraženo na prostoru Kosova i Metohije, sada pod kontrolom međunarodnih snaga i Ujedinjenih nacija.
Praćenjem nastanka i terorističkih dejstava Oslobodilačke vojske Kosova (u daljem tekstu: OVK), može se pratiti stvaranje novih organizovanih kriminalnih grupa i terorističkih organizacija na području Kosova i Metohije. Geografska podela prostora Kosova i Metohije izmedu jedinica OVK poklapa se sa podelama na porodičnom, klanskom prostoru organizovanih kriminalnih grupa. Vođe jedinica OVK istovremeno su, sada, vođe organizovanih kriminalnih grupa. Zone odgovornosti jedinica OVK u vreme oružane pobune 1998. i 1999. godine poklapaju se sa teritorijama uticaja lokalnih organizovanih kriminalnih grupa. Formiranje OVK zasnovano je na klanskom principu, pa tako, na primer, tzv. Drenička grupa kao glavna jedinica OVK sada deluje u istom geografskom prostoru kao samostalna organizovana kriminalna grupa, ima isti princip vođenja i istog vođu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET